Књига о Јову 19
1 А Јов одговори и рече:
Then Job answered and said,
2 Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
How long will ye vex my soul, and destroy me with words? only know that the Lord has dealt with me thus.
3 Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
Ye speak against me; ye do not feel for me, but bear hard upon me.
4 Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
Yea verily, I have erred in truth, (but the error abides with myself) in having spoken words which it was not right [to speak]; and my words err, and are unreasonable.
5 Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
But alas! for ye magnify yourselves against me, and insult me with reproach.
6 Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
Know then that it is the Lord that has troubled [me], and has raised his bulwark against me.
7 Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
Behold, I laugh at reproach; I will not speak: [or] I will cry out, but [there is] nowhere judgment.
8 Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
I am fenced round about, and can by no means escape: he has set darkness before my face.
9 Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
And he has stripped me of my glory, and has taken the crown from my head.
10 Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
He has torn me around about, and I am gone: and he has cut off my hope like a tree.
11 Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
And he has dreadfully handled me in anger, and has counted me for an enemy.
12 Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
His troops also came upon me with one accord, liars in wait compassed my ways.
13 Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
My brethren have stood aloof from me; they have recognized strangers [rather] than me: and my friends have become pitiless.
14 Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
My nearest of kin have not acknowledged me, and they that knew my name, have forgotten me.
15 Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
[As for] my household, and my maid-servants, I was a stranger before them.
16 Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
I called my servant, and he hearkened not; and my mouth intreated [him].
17 Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
And I besought my wife, and earnestly intreated the sons of my concubines.
18 Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
But they rejected me for ever; whenever I rise up, they speak against me.
19 Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
They that saw me abhorred me: the very persons whom I had loved, rose up against me.
20 За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
My flesh is corrupt under my skin, and my bones are held in [my] teeth.
21 Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
Pity me, pity me, O friends; for it is the hand of the Lord that has touched me.
22 Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
Wherefore do ye persecute me as also the Lord [does], and are not satisfied with my flesh?
23 О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
For oh that my words were written, and that they were recorded in a book forever,
24 Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
with an iron pen and lead, or graven in the rocks!
25 Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
For I know that he is eternal who is about to deliver me,
26 И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
[and] to raise up upon the earth my skin that endures these [sufferings]: for these things have been accomplished to me of the Lord;
27 Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
which I am conscious of in myself, which mine eye has seen, and not another, but all have been fulfilled to me in [my] bosom.
28 Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
But if ye shall also say, What shall we say before him, and [so] find the root of the matter in him?
29 Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
Do ye also beware of deceit: for wrath will come upon transgressors; and then shall they know where their substance is.
