Књига о Јову 14

1 Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.

El hombre nacido de mujer, corto de días, y harto de sinsabores;

2 Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.

que sale como una flor y es cortado; y huye como la sombra, y no permanece.

3 И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!

¿Y sobre éste abres tus ojos, y me traes a juicio contigo?

4 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.

¿Quién hará limpio de inmundo? Nadie.

5 Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.

Si sus días están determinados, y el número de sus meses está cerca de ti; tú le pusiste términos, de los cuales no pasará.

6 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.

Si tú lo dejares, él dejará de ser; entre tanto deseará, como el jornalero, su día.

7 Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;

Porque si el árbol fuere cortado, aún queda de él esperanza; retoñecerá aún, y sus renuevos no faltarán.

8 Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,

Si se envejeciere en la tierra su raíz, y su tronco fuere muerto en el polvo,

9 Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.

al olor del agua reverdecerá, y hará copa como nueva planta.

10 А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?

Mas cuando el hombre morirá, y será cortado; y perecerá el hombre, ¿adónde estará él?

11 Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,

Las aguas del mar se fueron, y se agotó el río, se secó.

12 Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.

Así el hombre yace, y no se tornará a levantar; hasta que no haya cielo no despertarán, ni recordarán de su sueño.

13 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)

¡Oh quién me diera que me escondieses en la sepultura, que me encubrieras hasta apaciguarse tu ira, que me pusieses plazo, y de mí te acordaras! (Sheol h7585)

14 Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.

Si el hombre muriere, ¿por ventura vivirá? Todos los días de mi edad esperaré, hasta que venga mi transformación.

15 Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.

Entonces llamarás, y yo te responderé, a la obra de tus manos desearás.

16 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.

Pues ahora me cuentas los pasos, y no das dilación a mi pecado.

17 Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.

Tienes sellada en manojo mi prevaricación, y enmiendas a mi iniquidad.

18 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,

Y ciertamente el monte que cae se deshace, y las peñas son traspasadas de su lugar;

19 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.

las piedras son quebrantadas con el agua impetuosa, que se lleva el polvo de la tierra, de tal manera haces perder al hombre la esperanza.

20 Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.

Para siempre serás más fuerte que él, y él se va; demudarás su rostro, y lo enviarás.

21 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.

Sus hijos serán honrados, y él no lo sabrá; o serán afligidos, y no entenderá de ellos.

22 Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.

Mas mientras su carne estuviere sobre él se dolerá, y su alma se entristecerá en él.