Књига о Јову 14
1 Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
El hombre nacido de mujer es corto de días y lleno de perturbaciones.
2 Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
Brota como una flor, pero es cortado. Pasa como una sombra y desaparece.
3 И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
¿Y sobre éste abres tus ojos y lo llevas a juicio contigo?
4 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
¿Quién limpiará lo impuro? ¡Nadie!
5 Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
Ciertamente sus días están determinados, y el número de sus meses depende de Ti. Tú le fijaste sus límites, de los cuales no pasará.
6 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
Aparta de él tu mirada y que descanse hasta que complete su día como un jornalero.
7 Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
Porque para el árbol hay esperanza: Si es cortado, retoñará, y sus ramas no cesarán.
8 Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
Aunque debajo de la tierra esté muerto su tronco, y en la tierra envejezca su raíz,
9 Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
al recibir el agua reverdecerá, y echará ramas como una planta.
10 А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
Pero el hombre muere, y queda tendido. Expira el hombre, ¿y dónde está?
11 Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
Como las aguas se van al mar, y un río se agota y se seca,
12 Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
así el hombre queda tendido y no se levantará. Hasta que no haya cielo, no será despertado, ni lo levantarán de su sueño.
13 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
¡Ojalá me escondas en el Seol mientras se aplaca tu ira, y me fijes un plazo y te acuerdes de mí! (Sheol h7585)
14 Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
Si el hombre muere, ¿volverá a vivir? Todos los días de mi lucha y servicio esperaré hasta que llegue mi liberación.
15 Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
Entonces llamarás y yo te responderé. Tendrás afecto a la hechura de tus manos.
16 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
Porque ahora me cuentas los pasos y no das tregua a mi pecado.
17 Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
Tienes mi transgresión sellada en un saco. Tú cubres mi iniquidad.
18 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
Pero la montaña cae y se desmorona. Las rocas cambian de lugar.
19 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
Las piedras se desgastan con el agua impetuosa que se lleva el polvo de la tierra. Así destruyes la esperanza del hombre.
20 Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
Prevaleces para siempre contra él, y él se va. Desfiguras su rostro y lo despides.
21 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
Sus hijos obtendrán honores, pero él no lo sabrá. Si son humillados, no lo percibirá.
22 Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
Pero su carne sobre él siente el tormento, y su alma gime por él.
