Књига о Јову 14

1 Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.

Človek, ki je rojen iz ženske, je malo-dneven in poln težav,

2 Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.

poganja kakor cvet in je odtrgan, odleti tudi kakor senca in ne nadaljuje.

3 И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!

Mar odpiraš svoje oči nad takšnim in me s seboj vodiš na sodbo?

4 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.

Kdo lahko privede čisto stvar iz nečiste? Niti en.

5 Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.

Ker so njegovi dnevi določeni, je število njegovih mesecev s teboj; ti si določil njegove meje, ki jih ne more prestopiti.

6 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.

Obrni se od njega, da lahko počiva, dokler svojega dneva ne bo dovršil kakor najemnik.

7 Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;

Kajti upanje je za drevo, če je posekano, da bo ponovno pognalo in da njegove nežne veje ne bodo odnehale.

8 Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,

Čeprav se njegova korenina v zemlji postara in njegov štor umre v zemlji,

9 Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.

vendar preko vonja vode vzbrsti in požene veje kakor rastlina.

10 А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?

Toda človek umre in obleži. Da, človek izroči duha in kje je?

11 Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,

Kakor vode izhlapevajo iz morja in se poplava izsušuje in posuši,

12 Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.

tako se človek uleže in ne vstane. Dokler ne bo več neba, se ne bodo prebudili niti ne bodo dvignjeni iz svojega spanja.

13 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)

Oh, da bi me hotel skriti v grob, da bi me varoval na skrivnem, dokler tvoj bes ne mine, da bi mi določil določeni čas in me spomnil! (Sheol h7585)

14 Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.

Če človek umre, mar bo ponovno živel? Vse dni svojega določenega časa bom čakal, dokler ne pride moja sprememba.

15 Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.

Klical boš in jaz ti bom odgovoril; imel boš željo po delu svojih rok.

16 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.

Kajti sedaj šteješ moje korake. Mar ne paziš nad mojim grehom?

17 Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.

Moj prestopek je zapečaten v mošnji in ti zašiješ mojo krivičnost.

18 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,

Zagotovo padajoča gora pride v nič in skala je odstranjena iz svojega kraja.

19 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.

Vode brusijo kamne. Ti izpiraš stvari, ki rastejo ven iz zemeljskega prahu in ti uničuješ upanje človeka.

20 Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.

Na veke prevladuješ zoper njega in on premine. Spreminjaš njegovo obličje in ga pošiljaš proč.

21 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.

Njegovi sinovi so prišli v čast in on tega ne ve. Ponižani so, toda tega ne zaznava o njih.

22 Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.

Toda njegovo meso na njem bo imelo bolečino in njegova duša znotraj njega bo žalovala.«