Књига о Јову 14

1 Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.

“Munhu akazvarwa nomukadzi ane mazuva mashoma azere nokutambudzika.

2 Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.

Anobuda seruva agosvava; anotiza somumvuri, haagari.

3 И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!

Ko, munotarisisa munhu akadai here? Ko, muchamuuyisa kuzotongwa pamberi penyu here?

4 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.

Ndianiko angabudisa chinhu chakachena kubva pane chine tsvina? Hakuna!

5 Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.

Mazuva omunhu akatarwa; makatema kuwanda kwemwedzi yake, mukamutarira miganhu yaasingagoni kudarika.

6 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.

Naizvozvo regai kumutarisa uye mumusiye ari oga, kusvikira apedza nguva yake somunhu anoshanda.

7 Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;

“Asi kumuti kune tariro: Kana ukatemwa, unobukirazve, uye mabukira awo matsva haasvavi.

8 Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,

Midzi yawo ingava yakwegura hayo muvhu uye hunde yawo ichifa muvhu,

9 Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.

asi uchabukira pakunhuhwira kwemvura ugomera somuti uchangotanga kumera.

10 А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?

Asi munhu anofa agoradzikwa pasi; anofema kokupedzisira uye haazovapozve.

11 Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,

Sokupera kunoita mvura mugungwa, kana kupwa nokuoma kworwizi,

12 Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.

saizvozvo munhu anovata pasi asingazomuki; kusvikira matenga asisiko, vanhu havazomukizve kana kumutswa pakuvata kwavo.

13 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)

“Haiwa, dai mandiviga henyu muguva chete, uye mandiviga kusvikira kutsamwa kwenyu kwapfuura! Dai chete manditarira nguva, uye ipapo mugondirangarira! (Sheol h7585)

14 Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.

Kana munhu akafa, angazoraramazve here? Mazuva ose okushanda kwangu kwakaoma, ndicharindira kusvikira kuvandudzwa kwangu kwasvika.

15 Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.

Muchadana uye ini ndichakupindurai; muchashuva chisikwa chamakaita namaoko enyu.

16 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.

Zvirokwazvo muchaverenga nhambwe dzangu ipapo, asi musingarondi chivi changu.

17 Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.

Kudarika kwangu kuchasungirwa musaga; muchafukidzira chivi changu.

18 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,

“Asi sokupfupfunyuka kunoita gomo rigoondomoka, uye sokubviswa kwedombo panzvimbo yaro,

19 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.

semvura inochera mabwe, uye sokuyerera kwemvura zhinji inokukura ivhu, saizvozvo munoparadza tariro yomunhu.

20 Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.

Munomukunda kamwe chete zvachose, uye akasazovapo; munoshandura chiso chake mobva mamudzinga.

21 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.

Kana vanakomana vake vachikudzwa, iye haazvizivi; kana vakadzikisirwa pasi, iye haazvioni.

22 Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.

Anongonzwa kurwadza kwomuviri wake chete, agozvichema iye pachake bedzi.”