Књига о Јову 14
1 Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
Man, who is born of a woman, is of few days, and full of trouble.
2 Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
He comes forth like a flower, and is cut down. He too flees as a shadow, and does not continue.
3 И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
And do thou open thine eyes upon such a one, and bring me into judgment with thee?
4 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
Who can bring a clean thing out of an unclean? Not one.
5 Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
Seeing his days are determined, the number of his months is with thee, and thou have appointed his bounds that he cannot pass,
6 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
look away from him, that he may rest, till he shall accomplish, as a hireling, his day.
7 Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
For there is hope of a tree, if it is cut down, that it will sprout again, and that the tender branch of it will not cease.
8 Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
Though the root of it grows old in the earth, and the trunk of it dies in the ground,
9 Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
yet through the scent of water it will bud, and put forth boughs like a plant.
10 А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
But man dies, and is laid low. Yea, man gives up the spirit, and where is he?
11 Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
As the waters fail from the sea, and the river wastes away and dries up,
12 Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
so man lies down and does not rise. Till the heavens be no more, they shall not awake, nor be roused out of their sleep.
13 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
O that thou would hide me in Sheol, that thou would keep me secret, until thy wrath be past, that thou would appoint for me a set time, and remember me! (Sheol h7585)
14 Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
If a man dies, shall he live again? All the days of my warfare I would wait till my release should come.
15 Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
Thou would call, and I would answer thee. Thou would have a desire to the work of thy hands.
16 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
But now thou number my steps. Do thou not watch over my sin?
17 Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
My transgression is sealed up in a bag, and thou fasten up my iniquity.
18 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
But the falling mountain comes to nothing, and the rock is removed out of its place.
19 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
The waters wear the stones. The overflowings of it wash away the dust of the earth. So thou destroy the hope of man.
20 Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
Thou prevail forever against him, and he passes. Thou change his countenance, and send him away.
21 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
His sons come to honor, and he does not know it, and they are brought low, but he does not perceive it of them.
22 Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
But his flesh upon him has pain, and his soul within him mourns.
