Књига о Јову 14

1 Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.

Nini huluane da gasa hamedei amola hahani agoane lalelegei. Ninia esalusu da dunumuni amola amo ganodini bidi hamosu da defele hamosa.

2 Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.

Nini da sogea heda: be defele hedolo heda: le, bu hedolo duginidaha, amola nini da baba gala: be defele fonobahadi ba: lu, bu hedolo geasa.

3 И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!

Gode! Na da hamedeiba: le, Dia na ba: ma: bela: ? Di da nama adoba: ma: ne fofada: ma: bela: ?

4 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.

Ninia osobo bagade dunu da ledo bagade gala. Fofoloi liligi da ninima gadili masunu hamedei.

5 Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.

Gode! Di da ninia esalumu ode amola oubi amo ninia hame lalelegei esoga ilegesa. Di da amo ilegeiba: le, bu afadenemu da hamedeidafa.

6 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.

Ninima sosodobe yolesima! Nini yolesima! Ninia da se nabawane esala. Be ninia da fonobahadi hahawane esaloma: ne, Di nini yolesima!

7 Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;

Ifa daou da dafawane hamoma: beyale dawa: su gala. E da abi dagoi be e da bu gahegini lula dada: sa.

8 Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,

Osobo hagudu, ifa ea daou amola difi da nuisa.

9 Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.

Be hano da dialebeba: le bu gahegini ulu heda: sa.

10 А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?

Be dunu da bogosea, e da fisi dagoi ba: sa. E da bogosea, habidili ba: ma: bela: ?

11 Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,

Amo da hano dalu yolebe, amola hano wayabo habe, amo defele,

12 Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.

dunu da bogosea, hamedafa wa: legadosa. Mu da mae mugululi dialeawane, ilia da hamedafa wa: legadomu amola ilia golai da hame nedigimu.

13 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)

Di da na bogoi dunu ilia sogebi amoga wamolegemu, na da hanai gala. Na da wamolegei dialea, Dia ougi da gumisia fawane, Dia na bu dawa: ma: ne eso ilegema. (Sheol h7585)

14 Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.

Dunu afae da bogosea, e da bu uhini misa: bela: ? Hame mabu! Be na da amo bidi hamosu dagoma: ne, amola hahawane eso bu misa: ne, na da ouesalumu.

15 Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.

Amasea, Di da nama wele sia: sea, na da dabe adole imunu. Amola Di da na (Dia hamoi liligi) hahawane ba: mu.

16 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.

Amasea, Di da na osa: le gaga ahoabe huluane ba: mu. Be Di da na wadela: le hamobe hame abodelalumu.

17 Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.

Di da na wadela: i hou huluanedafa gogolema: ne olofomu.

18 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,

Eso da misunu amoga goumi da mugululi sa: imu, amola gasa bagade gafulu da agele sa: imu.

19 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.

Hano da magufu dogosa, amola gibu bagade da osobo dogone fasisa. Amo defele, Di da ninia dafawane esaloma: beyale dawa: su gugunufinisisa.

20 Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.

Di da Dia gasaga osobo bagade dunu banenesili, e bu hamedafa misa: ne, sefasisa. E da bogobeba: le, odagi momogosa.

21 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.

Eno dunu da ea manoma nodosa. Be e da amo hou hame dawa: sa. Amola ea mano da gogosiasu ba: sea, Dia da ema hame adosa.

22 Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.

E da ea da: i hodo se fawane naba. Amola ea asigi dawa: su da: i dioi fawane naba.