Књига о Јову 13
1 Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
[Ecce omnia hæc vidit oculus meus, et audivit auris mea, et intellexi singula.
2 Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
Secundum scientiam vestram et ego novi: nec inferior vestri sum.
3 Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
Sed tamen ad Omnipotentem loquar, et disputare cum Deo cupio:
4 Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
prius vos ostendens fabricatores mendacii, et cultores perversorum dogmatum.
5 О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
Atque utinam taceretis, ut putaremini esse sapientes.
6 Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
Audite ergo correptionem meam, et judicium labiorum meorum attendite.
7 Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
Numquid Deus indiget vestro mendacio, ut pro illo loquamini dolos?
8 Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
numquid faciem ejus accipitis, et pro Deo judicare nitimini?
9 Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
aut placebit ei quem celare nihil potest? aut decipietur, ut homo, vestris fraudulentiis?
10 Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
Ipse vos arguet, quoniam in abscondito faciem ejus accipitis.
11 Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
Statim ut se commoverit, turbabit vos, et terror ejus irruet super vos.
12 Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
Memoria vestra comparabitur cineri, et redigentur in lutum cervices vestræ.
13 Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
Tacete paulisper, ut loquar quodcumque mihi mens suggesserit.
14 Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
Quare lacero carnes meas dentibus meis, et animam meam porto in manibus meis?
15 Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
Etiam si occiderit me, in ipso sperabo: verumtamen vias meas in conspectu ejus arguam.
16 И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
Et ipse erit salvator meus: non enim veniet in conspectu ejus omnis hypocrita.
17 Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
Audite sermonem meum, et ænigmata percipite auribus vestris.
18 Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
Si fuero judicatus, scio quod justus inveniar.
19 Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
Quis est qui judicetur mecum? veniat: quare tacens consumor?
20 Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
Duo tantum ne facias mihi, et tunc a facie tua non abscondar:
21 Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
manum tuam longe fac a me, et formido tua non me terreat.
22 Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
Voca me, et ego respondebo tibi: aut certe loquar, et tu responde mihi.
23 Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
Quantas habeo iniquitates et peccata? scelera mea et delicta ostende mihi.
24 Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
Cur faciem tuam abscondis, et arbitraris me inimicum tuum?
25 Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
Contra folium, quod vento rapitur, ostendis potentiam tuam, et stipulam siccam persequeris:
26 Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
scribis enim contra me amaritudines, et consumere me vis peccatis adolescentiæ meæ.
27 И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
Posuisti in nervo pedem meum, et observasti omnes semitas meas, et vestigia pedum meorum considerasti:
28 А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
qui quasi putredo consumendus sum, et quasi vestimentum quod comeditur a tinea.]
