Књига о Јову 11
1 А Софар Намаћанин одговори и рече:
Dia namaly Zofara Namatita ka nanao hoe:
2 Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
Moa tsy hovaliana va ny teny be toy izany? Ary moa raha maro vava, dia ho marina va?
3 Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
Ny bedibedinao va no hampangina ny olona? Ka dia haniratsira ianao, ka tsy hisy handresy lahatra,
4 Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
Ary dia hiteny hoe: Madio ny teny nalahatro, ary tsy nanan-tsiny teo imasonao aho.
5 Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
Enga anie ka hiteny Andriamanitra ka hiloa-bava hamaly anao!
6 И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
Dia hasehony aminao ny fahendrena miafina, fa tsy hita lany izany, ka dia ho fantatrao fa tsy dia novalian’ Andriamanitra avokoa ny helokao.
7 Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
Takatry ny sainao va ny fomban’ Andriamanitra? Ary tanteraka va ny fahitanao ny Tsitoha
Avo tahaka ny lanitra izany! ka inona no hainao atao? Lalina noho ny fiainan-tsi-hita! ka inona no fantatrao? (Sheol h7585)
9 Дуже од земље, шире од мора.
Lava noho ny tany ny ohany ary lehibe noho ny ranomasina.
10 Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
Raha mandroso Izy ka misambotra ary manao fitsarana, dia iza moa no mahasakana Azy?
11 Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
Fa Izy mahafantatra ny olon-dratsy; Ary hitany ny heloka, na dia tsy mandinika akory aza Izy.
12 Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
Koa na dia ny olom-poana aza dia hahazo fahendrena, ary na dia ny zanaky ny boriki-dia aza dia hateraka ho olombelona.
13 Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
Raha ampanatrehinao Azy ny fonao, ary atantinao aminy ny tananao,
14 Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
Ka misy heloka eo an-tananao, dia ario lavitra izany, ary aza avela hisy ratsy hitoetra ao an-dainao;
15 Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
Dia hahazo hanandratra ny tavanao tsy misy tsiny ianao, koa hijoro tsara ary tsy hatahotra;
16 Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
Fa ho hadinonao ny fahorianao: Toy ny rano efa nandalo no hahatsiarovanao azy.
17 Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
Ary hamirapiratra lavitra noho ny mitataovovonana ny andronao; na dia sendra manjombona aza, dia ho tonga tahaka ny maraina.
18 Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
Hatoky ianao, satria misy fanantenana; eny, hijery manodidina ianao ka handry tsy amin’ ahiahy.
19 Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
Dia ho tafandry ianao, fa tsy hisy hanaitaitra; Ary maro no hila sitraka aminao.
20 Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
Fa ny mason’ ny ratsy fanahy kosa ho pahina, ka ho very avokoa ny fiarovana azy, ary ny fialàna aina ihany no hany sisa azony antenaina.
