Књига о Јову 11

1 А Софар Намаћанин одговори и рече:

Felele a Naamából való Czófár, és monda:

2 Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?

A sok beszédre ne legyen-é felelet? Avagy a csácsogó embernek legyen-é igaza?

3 Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?

Fecsegéseid elnémítják az embereket, és csúfolódol is és ne legyen, a ki megszégyenítsen?!

4 Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.

Azt mondod: Értelmes az én beszédem, tiszta vagyok a te szemeid előtt.

5 Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,

De vajha szólalna meg maga az Isten, és nyitná meg ajkait te ellened!

6 И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.

És jelentené meg néked a bölcsességnek titkait, hogy kétszerte többet ér az az okoskodásnál, és tudnád meg, hogy az Isten még el is engedett néked a te bűneidből.

7 Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?

Az Isten mélységét elérheted-é, avagy a Mindenhatónak tökéletességére eljuthatsz-é?

8 То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)

Magasabb az égnél: mit teszel tehát? Mélyebb az alvilágnál; hogy ismerheted meg? (Sheol h7585)

9 Дуже од земље, шире од мора.

Hosszabb annak mértéke a földnél, és szélesebb a tengernél.

10 Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?

Ha megtapos, elzár és ítéletet tart: ki akadályozhatja meg?

11 Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?

Mert ő jól ismeri a csalárd embereket, látja az álnokságot, még ha nem figyelmez is arra!

12 Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.

És értelmessé teheti a bolond embert is, és emberré szülheti a vadszamár csikóját is.

13 Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,

Ha te a te szívedet felkészítenéd, és kezedet felé terjesztenéd;

14 Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,

Ha a hamisságot, a mely a te kezedben van, távol tartanád magadtól, és nem lakoznék a te hajlékodban gonoszság;

15 Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;

Akkor a te arczodat fölemelhetnéd szégyen nélkül, erős lennél és nem félnél;

16 Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;

Sőt a nyomorúságról is elfelejtkeznél, és mint lefutott vizekről, úgy emlékeznél arról.

17 Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;

Ragyogóbban kelne időd a déli fénynél, és az éjféli sötétség is olyan lenne, mint a kora reggel.

18 Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.

Akkor bíznál, mert volna reménységed; és ha széttekintenél, biztonságban aludnál.

19 Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.

Ha lefeküdnél, senki föl nem rettentene, sőt sokan hizelegnének néked.

20 Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.

De a gonoszok szemei elepednek, menedékök eltünik előlök, és reménységök: a lélek kilehellése!