< Књига пророка Јеремије 1 >

1 Речи Јеремије, сина Хелкијиног, између свештеника који беху у Анатоту у земљи Венијаминовој,
Benjamin kho Anathoth kah Khosoih Hilkiah capa Jeremiah kah ol;
2 Коме дође реч Господња у време Јосије сина Амоновог, цара Јудиног, тринаесте године царовања његовог,
Judah manghai Amon capa Josiah a manghai tue vaengkah kum hlai thum dongah anih taengah BOEIPA ol a om pah.
3 И у време Јоакима сина Јосијиног, цара Јудиног, до свршетка једанаесте године царовања Седекије сина Јосијиног над Јудом, док не би пресељен Јерусалим, петог месеца.
Judah manghai Josiah capa Jehoiakim tue neh Judah manghai Josiah capa Zedekiah kah kum hlai khat thok tih a hla nga dongkah Jerusalem a khum duela om pueng.
4 И дође ми реч Господња говорећи:
Te vaengah BOEIPA ol tah kai taengah om tih,
5 Пре него те саздах у утроби, знах те; и пре него изиђе из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те.
“Nang he bungko khuiah kan hlinsai khaw kan hlinsai hlan ah nang kan ming coeng. Bung khui lamkah na thoeng hlan ah nang kan ciim tih namtom rhoek ham tonghma la nang kang khueh coeng,” a ti.
6 А ја рекох: Ох, Господе, Господе! Ево, не знам говорити, јер сам дете.
Te vaengah, “Ya-oe ka Boeipa Yahovah aih khaw, kai camoe loh thui ham khaw ka ming moenih he,” ka ti nah.
7 А Господ ми рече: Не говори: Дете сам; него иди куда те год пошаљем, и говори шта ти год кажем.
Tedae BOEIPA loh kai te, “Ka camoe,” ti boeh. Hlang boeih taengah nang kan tueih vanbangla cet lamtah nang kang uen te boeih thui.
8 Не бој их се, јер сам ја с тобом да те избављам, говори Господ.
Amih maelhmai te rhih boeh, nang huul hamla namah taengah kai ka om. BOEIPA kah olphong ni.
9 И пруживши Господ руку своју дотаче се уста мојих, и рече ми Господ: Ето, метнух речи своје у твоја уста.
BOEIPA loh a kut a yueng tih ka ka ham puei. Te phoeiah BOEIPA loh Kai taengah, “Na ka dongah ka ol kang khueh coeng he.
10 Види, постављам те данас над народима и царствима да истребљујеш и обараш, и да затиреш и раскопаваш, и да градиш и да садиш.
Tihnin namtom rhoek neh ram tom te phuk hamla, palet ham neh paltham sak ham, koengloeng ham, khoeng ham neh phung ham nang kan tuek he hmu laeh,” a ti.
11 После ми дође реч Господња говорећи: Шта видиш, Јеремија? И рекох: Видим прут бадемов.
Te phoeiah kai taengla BOEIPA ol ha om tih, “Jeremiah balae na hmuh,” a ti. Te dongah, “Noe kah a hlaeng ka hmuh,” ka ti nah.
12 Тада ми рече Господ: Добро си видео, јер ћу настати око речи своје да је извршим.
Te dongah BOEIPA loh kai te, “Na hmuh te thuem, kai tah ka ol bangla saii ham ka hak thil,” a ti.
13 Опет ми дође реч Господња другом говорећи: Шта видиш? И рекох: Видим лонац где ври, и предња му је страна према северу.
BOEIPA ol te ka taengah koep om tih, “Balae na hmuh,” a ti. Te dongah, “Am aka tlawk te ka hmuh tih a rhai te tlangpuei hmai la mael,” ka ti nah.
14 Тада ми рече Господ: Са севера ће навалити зло на све становнике ове земље.
Te vaengah BOEIPA loh kai taengah, “Tlangpuei lamkah yoethaenah loh diklai khosa boeih te a phuh ni.
15 Јер, гле, ја ћу сазвати све породице из северних царстава, вели Господ, те ће доћи, и сваки ће метнути свој престо на вратима јерусалимским и око свих зидова његових и око свих градова Јудиних.
Kai loh tlangpuei ram kah huiko boeih te BOEIPA kah olphong dongla ka khue coeng he. Ha pawk uh vaengah a ngolkhoel te Jerusalem vongka kah thohka neh a kaepvai kah vongtung boeih, Judah khopuei tomah te khaw rhip a hol thil uh ni.
16 И изрећи ћу им суд свој за сву злоћу њихову што ме оставише, и кадише другим боговима, и клањаше се делу руку својих.
Amih te kamah kah laitloeknah ka thui pah ni. Amih kah boethae boeih neh kai n'hnoo uh tih pathen tloe rhoek taengah a phum uh. Te phoeiah amah kut dongkah bisai te a bawk uh.
17 Ти дакле опаши се и устани и говори им све што ћу ти заповедити; не бој их се, да те не бих сатро пред њима.
Nang tah na cinghen te yen lamtah pai laeh. Kai loh nang kang uen boeih te amih taengah thui pah. Amih mikhmuh ah rhihyawp boeh namah te amih mikhmuh ah kang rhihyawp sak ve.
18 Јер ево ја те постављам данас као тврд град и као ступ гвозден и као зидове бронзане свој овој земљи, царевима Јудиним и кнезовима његовим и свештеницима његовим и народу земаљском.
Kai loh tihnin ah nang he hmuencak khopuei la, thi tung la, rhohum vongtung la Judah manghai rhoek kah khohmuen boeih, a mangpa rhoek, a khosoih rhoek, khohmuen kah pilnam taengah kang khueh coeng he.
19 Они ће ударити на те, али те неће надвладати, јер сам ја с тобом, вели Господ, да те избављам.
Nang m'vathoh thil cakhaw nang te n'na uh mahpawh. Nang huul hamla nang taengah kamah ka om he BOEIPA kah olphong coeng ni,” a ti.

< Књига пророка Јеремије 1 >