Књига пророка Јеремије 19

1 Овако рече Господ: Иди и купи крчаг земљан у лончара с неколико старешина народних и старешина свештеничких.

Аша а ворбит Домнул: „Ду-те де кумпэрэ де ла ун олар ун вас де пэмынт ши я ку тине пе кыцьва дин бэтрыний попорулуй ши дин бэтрыний преоцилор.

2 И отиди у долину сина Еномовог што је пред вратима источним, и онде прогласи речи које ћу ти казати.

Ду-те ын валя Бен-Хином, каре есте ла интраря порций олэрией, ши аколо сэ вестешть кувинтеле пе каре ци ле вой спуне.

3 И реци: Чујте реч Господњу, цареви Јудини и становници јерусалимски; овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Ево, ја ћу пустити зло на то место да ће зујати уши свакоме ко га чује.

Сэ спуй: ‘Аскултаць Кувынтул Домнулуй, ымпэраць ай луй Иуда ши локуиторь ай Иерусалимулуй! Аша ворбеште Домнул оштирилор, Думнезеул луй Исраел: «Ятэ, вой адуче песте локул ачеста о ненорочире каре ва фаче сэ циуе урекиле орькуй ва аузи ворбинду-се де еа.

4 Јер ме оставише и оскврнише ово место кадећи на њему другим боговима, којих не знаше ни они ни оци њихови, ни цареви Јудини, и напунише то место крви праве.

Пентру кэ М-ау пэрэсит, ау спуркат локул ачеста, ау адус ын ел тэмые алтор думнезей пе каре ну-й куноштяу нич ей, нич пэринций лор, нич ымпэраций луй Иуда ши ау умплут локул ачеста ку сынӂе невиноват.

5 И поградише висине Валу да сажижу синове своје огњем на жртве паљенице Валу, чега не заповедих нити о том говорих, нити ми на ум дође.

Ау зидит ши ынэлцимь луй Баал, ка сэ ардэ пе копиий лор ын фок ка ардерь-де-тот луй Баал – лукру пе каре нич ну-л порунчисем, нич ну-л рындуисем ши нич ну-Мь трекусе прин минте.

6 Зато, ево, иде време, вели Господ, кад се ово место неће више звати Тофет, ни долина сина Еномовог, него крвна долина.

Де ачея, ятэ, вин зиле», зиче Домнул, «кынд локул ачеста ну се ва май нуми Тофет, нич Валя Бен-Хином, чи се ва нуми

7 Јер ћу уништити савет Јудин и јерусалимски на овом месту, и учинићу да падну од мача пред непријатељима својим и од руке оних који траже душу њихову, и мртва ћу телеса њихова дати за храну птицама небеским и зверима земаљским.

Ын локул ачеста вой зэдэрничи сфатул луй Иуда ши ал Иерусалимулуй, ый вой фаче сэ кадэ учишь де сабие ынаинтя врэжмашилор лор ши де мына челор че вор сэ ле я вяца. Трупуриле лор моарте ле вой да хранэ пэсэрилор черулуй ши фярелор пэмынтулуй.

8 И обратићу тај град у пустош и руг: ко год прође мимо њ, чудиће се и звиждаће за све муке његове.

Вой фаче дин четатя ачаста о гроазэ ши о батжокурэ; аша кэ тоць чей че вор трече пе лынгэ еа се вор ынгрози ши вор шуера кынд вор ведя тоате рэниле ей.

9 И учинићу да једу месо од својих синова и месо од својих кћери, и сваки ће јести месо од друга свог у невољи и тескоби, којом ће им досађивати непријатељи њихови и који траже душу њихову.

Ый вой фаче сэ мэнынче карня фиилор ши фийчелор лор, аша кэ ышь вор мынка уний карня алтора, ын мижлокул неказулуй ши стрымторэрий ын каре-й вор адуче врэжмаший лор ши чей че вор сэ ле я вяца.»’

10 Потом разбиј крчаг пред људима који ће ићи с тобом.

Сэ спарӂь апой васул суб окий оаменилор каре вор мерӂе ку тине.

11 И реци им: Овако вели Господ над војскама: Тако ћу разбити тај народ и тај град као што се разбије суд лончарски, који се не може више оправити, и у Тофету ће се погребавати, јер неће бити места за погребавање:

Ши сэ ле спуй: ‘Аша ворбеште Домнул оштирилор: «Токмай аша вой здроби пе попорул ачеста ши четатя ачаста кум се спарӂе васул унуй олар, фэрэ сэ поатэ фи фэкут ла лок. Ши морций вор фи ынгропаць ын Тофет дин липсэ де лок пентру ынгропаре.

12 Тако ћу учинити томе месту, вели Господ, и становницима његовим и учинићу тај град да буде као Тофет;

Аша вой фаче локулуй ачестуя», зиче Домнул, «ши локуиторилор луй ши вой фаче четатя ачаста ка Тофетул.

13 И куће јерусалимске и куће царева Јудиних биће нечисте као место Тофет, све куће, где на крововима кадише свој војсци небеској и лише наливе другим боговима.

Каселе Иерусалимулуй ши каселе ымпэрацилор луй Иуда вор фи некурате ка Тофетул, тоате каселе пе акоперишул кэрора се адучя тэмые ынтреӂий оштирь а черурилор ши се турнау жертфе де бэутурэ алтор думнезей!»’”

14 Потом се врати Јеремија из Тофета куда га беше послао Господ да пророкује, и стаде у трему дома Господњег, и рече свему народу:

Иеремия с-а ынторс дин Тофет, унде-л тримисесе Домнул сэ пророчаскэ. Апой а стат ын куртя Касей Домнулуй ши а зис ынтрегулуй попор:

15 Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу пустити на тај град и на све градове његове све зло које изрекох за њ, јер отврднуше вратом својим да не слушају речи моје.

„Аша ворбеште Домнул оштирилор, Думнезеул луй Исраел: ‘Ятэ, вой адуче песте четатя ачаста ши песте тоате четэциле каре цин де еа тоате ненорочириле пе каре и ле-ам вестит май динаинте, пентру кэ шь-ау ынцепенит гытул ка сэ н-аскулте кувинтеле Меле.’”