Јаковљева 4

1 Откуда ратови и распре међу нама? Не отуда ли, од сласти ваших, које се боре у вашим удима?

¿Cuál es la causa de las guerras y peleas entre ustedes? ¿No son sus pasiones lo que está en lucha interna en sus cuerpos?

2 Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете.

Desean, y no obtienes su deseo, matán; están llenos de envidia y no puedes obtener su deseo, entonces estás peleando y se hacen la guerra; ustedes no obtienen su deseo, porque no lo piden.

3 Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својим трошите.

Hacen su petición pero no lo obtienen, porque lo piden. Incorrectamente, por egoísmo para su propio placer.

4 Прељубочинци и прељубочинице! Не знате ли да је пријатељство овог света непријатељство Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје.

¡Oh, almas adúlteras! ¿no saben que ser amigos de este mundo es ser enemigos de Dios? Todo hombre que desee ser amigo de este mundo se odia a sí mismo.

5 Или мислите да писмо узалуд говори: Дух који у нама живи мрзи на завист?

O piensan que es en vano lo que dicen las Sagradas Escrituras, el Espíritu que Dios puso en nuestros corazones nos anhela celosamente?

6 А Он даје већу благодат. Јер говори: Господ супроти се поноситима, а пониженима даје благодат.

Pero él da más gracia. Por eso dice, Dios está en contra de los hombres orgullosos, pero él da gracia a aquellos que se humillan ante él.

7 Покорите се, дакле, Богу а противите се ђаволу и побећи ће од вас.

Sométanse a Dios; resistan al diablo y él huirá de ustedes.

8 Приближите се к Богу, и Он ће се приближити к вама. Очистите руке, грешници, поправите срца своја, непостојани.

Acérquense a Dios y él se acercará a ustedes. Limpien sus manos, pecadores. Purifiquen sus corazones, ustedes que quieren amar al mundo y a Dios a la vez.

9 Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

Aflíjanse con tristeza y llanto; dejen que su risa se convierta en dolor y su alegría en dolor.

10 Понизите се пред Господом, и подигнуће вас.

Humíllense ante los ojos del Señor y serán exaltados por él.

11 Не опадајте један другог, браћо; јер ко опада брата или осуђује брата свог опада закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси творац закона, него судија.

No digan mal el uno contra el otro, mis hermanos. El que dice mal contra su hermano o juzga a su hermano, dice mal contra la ley y juzga la ley; y al juzgar la ley, no eres un hacedor de la ley, sino un juez.

12 Један је законодавац и судија, који може спасти и погубити; а ти ко си што другог осуђујеш?

Hay un solo juez y legislador, incluso el que tiene el poder de la salvación y la destrucción; pero ¿quién eres tú para ser el juez de tu vecino?

13 Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и седећемо онде једну годину, и трговаћемо и добијаћемо.

Qué tonto es decir: Hoy o mañana iremos a esta ciudad, y estaremos allí por un año y haremos negocios allí y obtendremos riquezas:

14 Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.

Cuando no están seguros de lo que sucederá mañana. Que es con su vida? Es una niebla, que se ve por un tiempo y luego se va.

15 Место да говорите: Ако Господ хтедбуде, и живи будемо учинићемо ово или оно.

Pero lo correcto sería decir: Si es el placer del Señor y si todavía estamos vivos, haremos esto y lo otro.

16 А сад се хвалите својим поносом. Свака је хвала таква зла.

Pero ahora se regocijan en su orgullo, y todo ese regocijo es malo.

17 Јер који зна добро чинити и не чини, грех му је.

El hombre que tiene conocimiento de cómo hacer el bien y no lo hace, para él es pecado.