Јаковљева 3
1 Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,
Ne tražite, braæo moja, da budete mnogi uèitelji, znajuæi da æemo veæma biti osuðeni,
2 Јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.
Jer svi pogrješujemo mnogo puta. Ali ko u rijeèi ne pogrješuje, onaj je savršen èovjek, može zauzdati i sve tijelo.
3 Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо.
Jer gle, i konjma meæemo žvale u usta da nam se pokoravaju, i sve tijelo njihovo okreæemo.
4 Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља.
Gle i laðe, ako su i velike i silni ih vjetrovi gone, okreæu se malom krmicom kuda hoæe onaj koji upravlja.
5 А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже.
A tako je i jezik mali ud, i mnogo èini. Gle, mala vatra, i kolike velike šume sažeže.
6 И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла. (Geenna g1067)
I jezik je vatra, svijet pun nepravde. Tako i jezik živi meðu našijem udima, poganeæi sve tijelo, i paleæi vrijeme života našega, i zapaljujuæi se od pakla. (Geenna g1067)
7 Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем;
Jer sav rod zvjerinja i ptica, i bubina i riba, pripitomljava se i pripitomio se rodu èovjeèijemu;
8 А језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.
A jezika niko od ljudi ne može pripitomiti, jer je nemirno zlo, puno ijeda smrtonosnoga.
9 Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.
Njim blagosiljamo Boga i oca, i njim kunemo ljude, koji su stvoreni po oblièju Božijemu.
10 Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.
Iz jednijeh usta izlazi blagoslov i kletva. Ne valja, ljubazna braæo moja, da ovo tako biva.
11 Еда ли може извор из једне главе точити слатко и горко?
Eda li može izvor iz jedne glave toèiti slatko i grko?
12 Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде.
Može li, braæo moja, smokva masline raðati ili vinova loza smokve? Tako nijedan izvor ne daje slane i slatke vode.
13 Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од доброг живљења дела своја у кротости и премудрости.
Ko je meðu vama mudar i pametan neka pokaže od dobra življenja djela svoja u krotosti i premudrosti.
14 Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.
Ako li imate grku zavist i svaðu u srcima svojijem, ne hvalite se, ni lažite na istinu.
15 Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска.
Ovo nije ona premudrost što silazi odozgo, nego zemaljska, ljudska, ðavolska.
16 Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.
Jer gdje je zavist i svaða ondje je nesloga i svaka zla stvar.
17 А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна.
A koja je premudrost odozgo ona je najprije èista, a potom mirna, krotka, pokorna, puna milosti i dobrijeh plodova, bez hatera, i nelicemjerna.
18 А плод правде у миру сеје се онима који мир чине.
A plod pravde u miru sije se onima koji mir èine.
