Јаковљева 3
1 Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,
Not many of you should become teachers, my brothers, because you know that we who teach will be judged more strictly.
2 Јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.
For we all stumble in many ways. If anyone does not stumble in what he says, he is a perfect man, able to bridle his entire body as well.
3 Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо.
Behold, we put bits into the mouths of horses so that they will obey us, and we guide their entire bodies.
4 Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља.
Or take ships for example, though they are so large and driven by fierce winds, they are guided by a very small rudder wherever the inclination of the pilot directs.
5 А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже.
In the same way, the tongue is a small member, yet it makes great boasts. Consider how great a forest a little fire kindles.
6 И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла. (Geenna g1067)
And the tongue is a fire. The tongue is placed among our members as a world of unrighteousness, staining the entire body, setting the course of life on fire, and itself being set on fire by hell. (Geenna g1067)
7 Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем;
Every species of beast, bird, reptile, and sea creature can be tamed and has been tamed by man,
8 А језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.
but no man can tame the tongue. It is an unruly evil, full of deadly poison.
9 Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.
With it we bless God our Father, and with it we curse men, who are made in God's likeness.
10 Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.
Out of the same mouth come blessing and cursing. My brothers, this ought not to be so.
11 Еда ли може извор из једне главе точити слатко и горко?
Does a spring pour out fresh water and bitter water from the same opening?
12 Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде.
Can a fig tree, my brothers, produce olives, or a grapevine figs? In the same way, no spring can produce both salt water and fresh water.
13 Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од доброг живљења дела своја у кротости и премудрости.
Who is wise and understanding among you? By his good conduct he should show that his works are done with the gentleness that comes from wisdom.
14 Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.
But if you have bitter jealousy and selfish ambition in your hearts, do not boast or deny the truth.
15 Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска.
This is not the wisdom that comes down from above; rather, it is earthly, unspiritual, and demonic.
16 Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.
For where there is jealousy and selfish ambition, there is disorder and every evil practice.
17 А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна.
But the wisdom from above is first pure, then peaceable, gentle, easily entreated, full of mercy and good fruits, impartial, and unhypocritical.
18 А плод правде у миру сеје се онима који мир чине.
And the fruit of righteousness is sown in peace by those who make peace.
