< Јаковљева 1 >

1 Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.
Thiago, servo de Deus, e do Senhor Jesus Cristo, às doze tribos que andam dispersas, saúde.
2 Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
Meus irmãos, tende grande gozo quando cairdes em várias tentações:
3 Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
Sabendo que a prova da vossa fé obra a paciência:
4 А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.
Tenha, porém, a paciência a obra perfeita, para que sejais perfeitos e completos, sem faltar em coisa alguma.
5 Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
E, se algum de vós tem falta de sabedoria, peça-a a Deus, que a todos dá liberalmente, e o não lança em rosto, e ser-lhe-á dada
6 Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
Porém peça-a com fé, não duvidando; porque o que dúvida é semelhante à onda do mar, que é levada pelo vento, e lançada de uma para outra parte.
7 Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.
Não pense o tal homem que receberá do Senhor alguma coisa.
8 Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
O homem de coração dobre é inconstante em todos os seus caminhos.
9 А понижени брат нека се хвали висином својом;
Porém o irmão abatido glorie-se na sua exaltação,
10 А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
E o rico em seu abatimento; porque ele passará como a flôr da erva.
11 Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.
Porque sai o sol com ardor, e a erva seca, e a sua flor cai, e a formosa aparência do seu aspecto perece: assim se murchará também o rico em seus caminhos.
12 Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
Bem-aventurado o varão que sofre a tentação; porque, quando for provado, receberá a coroa da vida, a qual o Senhor tem prometido aos que o amam.
13 Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
Ninguém, sendo tentado, diga: De Deus sou tentado; porque Deus não pode ser tentado pelo mal, e a ninguém tenta.
14 Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
Porém cada um é tentado, quando atraído e engodado pela sua própria concupiscência.
15 Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
Depois, havendo a concupiscência concebido, pare o pecado; e o pecado, sendo consumado, gera a morte.
16 Не варајте се, љубазна браћо моја!
Não erreis, meus amados irmãos.
17 Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
Toda a boa dádiva e todo o dom perfeito é do alto, e desce do Pai das luzes, em quem não há mudança nem sombra de variação,
18 Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.
Segundo a sua vontade, ele nos gerou pela palavra da verdade, para que fossemos como primícias das suas criaturas.
19 Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
Assim que, meus amados irmãos, todo o homem seja pronto para ouvir, tardio para falar, tardio para se irar.
20 Јер срдња човечија не чини правде Божије.
Porque a ira do homem não opera a justiça de Deus.
21 Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
Pelo que, rejeitando toda a imundícia e superfluidade de malícia, recebei com mansidão a palavra enxertada em vós, a qual pode salvar as vossas almas.
22 Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
E sede obradores da palavra, e não somente ouvintes, enganando-vos com falsos discursos.
23 Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;
Porque, se alguém é ouvinte da palavra, e não obrador, é semelhante ao varão que contempla ao espelho o seu rosto natural;
24 Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.
Porque se contempla a si mesmo, e foi-se, e logo se esqueceu de que tal era.
25 Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.
Porém aquele que atenta bem para a lei perfeita da liberdade, e nisso persevera, não sendo ouvinte esquecido, mas fazedor da obra, este tal será bem-aventurado no seu feito.
26 Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик своЈ, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
Se alguém entre vós cuida ser religioso, e não refreia a sua língua, antes engana o seu coração, a religião do tal é vã
27 Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.
A religião pura e imaculada para com Deus o Pai é esta: Visitar os órfãos e as viúvas nas suas tribulações, e guardar-se imaculado do mundo.

< Јаковљева 1 >