Јаковљева 1
1 Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.
James, a servant of God and of the Lord Jesus Christ, to the twelve tribes which are in the Dispersion: Greetings.
2 Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
Count it all joy, my brothers, when you fall into various temptations,
3 Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
knowing that the testing of your faith produces endurance.
4 А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.
Let endurance have its perfect work, that you may be perfect and complete, lacking in nothing.
5 Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
But if any of you lacks wisdom, let him ask of God, who gives to all liberally and without reproach, and it will be given to him.
6 Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
But let him ask in faith, without any doubting, for he who doubts is like a wave of the sea, driven by the wind and tossed.
7 Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.
For that man shouldn’t think that he will receive anything from the Lord.
8 Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
He is a double-minded man, unstable in all his ways.
9 А понижени брат нека се хвали висином својом;
Let the brother in humble circumstances glory in his high position;
10 А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
and the rich, in that he is made humble, because like the flower in the grass, he will pass away.
11 Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.
For the sun arises with the scorching wind and withers the grass; and the flower in it falls, and the beauty of its appearance perishes. So the rich man will also fade away in his pursuits.
12 Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
Blessed is a person who endures temptation, for when he has been approved, he will receive the crown of life which the Lord promised to those who love him.
13 Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
Let no man say when he is tempted, “I am tempted by God,” for God can’t be tempted by evil, and he himself tempts no one.
14 Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
But each one is tempted when he is drawn away by his own lust and enticed.
15 Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
Then the lust, when it has conceived, bears sin. The sin, when it is full grown, produces death.
16 Не варајте се, љубазна браћо моја!
Don’t be deceived, my beloved brothers.
17 Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
Every good gift and every perfect gift is from above, coming down from the Father of lights, with whom can be no variation nor turning shadow.
18 Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.
Of his own will he gave birth to us by the word of truth, that we should be a kind of first fruits of his creatures.
19 Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
So, then, my beloved brothers, let every man be swift to hear, slow to speak, and slow to anger;
20 Јер срдња човечија не чини правде Божије.
for the anger of man doesn’t produce the righteousness of God.
21 Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
Therefore, putting away all filthiness and overflowing of wickedness, receive with humility the implanted word, which is able to save your souls.
22 Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
But be doers of the word, and not only hearers, deluding your own selves.
23 Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;
For if anyone is a hearer of the word and not a doer, he is like a man looking at his natural face in a mirror;
24 Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.
for he sees himself, and goes away, and immediately forgets what kind of man he was.
25 Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.
But he who looks into the perfect law of freedom and continues, not being a hearer who forgets but a doer of the work, this man will be blessed in what he does.
26 Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик своЈ, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
If anyone amongst you thinks himself to be religious while he doesn’t bridle his tongue, but deceives his heart, this man’s religion is worthless.
27 Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.
Pure religion and undefiled before our God and Father is this: to visit the fatherless and widows in their affliction, and to keep oneself unstained by the world.
