Књига пророка Исаије 1
1 Утвара Исаије сина Амосовог, коју виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних.
The vision of Isaiah the son of Amoz, which he saw concerning Judah and Jerusalem in the days of Uzziah, Jotham, Ahaz, [and] Hezekiah, kings of Judah.
2 Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: Синове одгојих и подигох, а они се окренуше од мене.
Hear, O heavens, and give ear, O earth: for the LORD hath spoken, I have nourished and brought up children, and they have rebelled against me.
3 Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме.
The ox knoweth his owner, and the ass his master’s crib: [but] Israel doth not know, my people doth not consider.
4 Да грешног народа! Народа огрезлог у безакоњу! Семена зликовачког, синова покварених! Оставише Господа, презреше Свеца Израиљевог, одступише натраг.
Ah sinful nation, a people laden with iniquity, a seed of evildoers, children that are corrupters: they have forsaken the LORD, they have provoked the Holy One of Israel unto anger, they are gone away backward.
5 Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло.
Why should ye be stricken any more? ye will revolt more and more: the whole head is sick, and the whole heart faint.
6 Од пете до главе нема ништа здраво, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене.
From the sole of the foot even unto the head [there is] no soundness in it; [but] wounds, and bruises, and putrifying sores: they have not been closed, neither bound up, neither mollified with ointment.
7 Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини.
Your country [is] desolate, your cities [are] burned with fire: your land, strangers devour it in your presence, and [it is] desolate, as overthrown by strangers.
8 И оста кћи сионска као колиба у винограду, као сеница у градини од краставаца, као град опкољен.
And the daughter of Zion is left as a cottage in a vineyard, as a lodge in a garden of cucumbers, as a besieged city.
9 Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором.
Except the LORD of hosts had left unto us a very small remnant, we should have been as Sodom, [and] we should have been like unto Gomorrah.
10 Чујте реч Господњу, кнезови содомски, послушајте закон Бога нашег, народе гоморски!
Hear the word of the LORD, ye rulers of Sodom; give ear unto the law of our God, ye people of Gomorrah.
11 Шта ће ми мноштво жртава ваших? Вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу.
To what purpose [is] the multitude of your sacrifices unto me? saith the LORD: I am full of the burnt offerings of rams, and the fat of fed beasts; and I delight not in the blood of bullocks, or of lambs, or of he goats.
12 Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему?
When ye come to appear before me, who hath required this at your hand, to tread my courts?
13 Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.
Bring no more vain oblations; incense is an abomination unto me; the new moons and sabbaths, the calling of assemblies, I cannot away with; [it is] iniquity, even the solemn meeting.
14 На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити.
Your new moons and your appointed feasts my soul hateth: they are a trouble unto me; I am weary to bear [them].
15 Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.
And when ye spread forth your hands, I will hide mine eyes from you: yea, when ye make many prayers, I will not hear: your hands are full of blood.
16 Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.
Wash you, make you clean; put away the evil of your doings from before mine eyes; cease to do evil;
17 Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајите правицу сиротој, браните удовицу.
Learn to do well; seek judgment, relieve the oppressed, judge the fatherless, plead for the widow.
18 Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.
Come now, and let us reason together, saith the LORD: though your sins be as scarlet, they shall be as white as snow; though they be red like crimson, they shall be as wool.
19 Ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете.
If ye be willing and obedient, ye shall eat the good of the land:
20 Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.
But if ye refuse and rebel, ye shall be devoured with the sword: for the mouth of the LORD hath spoken [it].
21 Како поста курва верни град? Пун беше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници.
How is the faithful city become an harlot! it was full of judgment; righteousness lodged in it; but now murderers.
22 Сребро твоје поста троска, вино твоје помеша се с водом.
Thy silver is become dross, thy wine mixed with water:
23 Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сиротој не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих.
Thy princes [are] rebellious, and companions of thieves: every one loveth gifts, and followeth after rewards: they judge not the fatherless, neither doth the cause of the widow come unto them.
24 Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: Аха! Разрачунаћу се са противницима својим, и осветићу се непријатељима својим.
Therefore saith the Lord, the LORD of hosts, the mighty One of Israel, Ah, I will ease me of mine adversaries, and avenge me of mine enemies:
25 И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје.
And I will turn my hand upon thee, and purely purge away thy dross, and take away all thy tin:
26 И поставићу ти опет судије као пре, и саветнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град верни.
And I will restore thy judges as at the first, and thy counsellors as at the beginning: afterward thou shalt be called, The city of righteousness, the faithful city.
27 Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате.
Zion shall be redeemed with judgment, and her converts with righteousness.
28 А одметници и грешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће.
And the destruction of the transgressors and of the sinners [shall be] together, and they that forsake the LORD shall be consumed.
29 Јер ћете се посрамити од гајева које желесте, и застидети се од вртова које изабрасте.
For they shall be ashamed of the oaks which ye have desired, and ye shall be confounded for the gardens that ye have chosen.
30 Јер ћете бити као храст коме опада лишће и као врт у коме нема воде.
For ye shall be as an oak whose leaf fadeth, and as a garden that hath no water.
31 И биће јунак као кучине и дело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси.
And the strong shall be as tow, and the maker of it as a spark, and they shall both burn together, and none shall quench [them].
