< Књига пророка Исаије 64 >

1 О да би раздро небеса и сишао, да се растопе горе од Тебе, 2 Као што се на огњу разгори грање и вода узаври од огња, да име Твоје познају непријатељи Твоји и да народи дрхћу од Тебе. 3 Кад си чинио страхоте којима се не надасмо, Ти си силазио, и горе се растапаху од Тебе. 4 Откако је века не чу се, нити се ушима дозна, нити око виде Бога осим Тебе да би тако учинио онима који Га чекају. 5 Сретао си оног који се радује творећи правду; помињу Те на путевима Твојим; гле, Ти си се разгневио што грешисмо; да на њима једнако остасмо, бисмо се спасли. 6 Али сви бејасмо као нечисто шта, и сва наша правда као нечиста хаљина; зато опадосмо сви као лист, и безакоња наша као ветар однесоше нас. 7 Никога не би да призива име Твоје, да устане да се Тебе држи, јер си сакрио лице своје од нас и растопио си нас безакоњем нашим. 8 Али сада, Господе, Ти си наш Отац; ми смо као, а Ти си наш лончар, и сви смо дело руку Твојих. 9 Господе, не гневи се веома, и не помињи довека безакоње; ево, погледај; ми смо сви Твој народ. 10 Градови светости Твоје опустеше; Сион опусте, Јерусалим поста пустош. 11 Дом наше светиње и наше красоте, у коме Те славише оци наши, изгоре огњем, и све што нам беше драго потрвено је. 12 Хоћеш ли се на то уздржати, Господе, и ћутати, и једнако нас мучити?

< Књига пророка Исаије 64 >