Књига пророка Исаије 57
1 Праведник мре, и нико не мари; и побожни се људи узимају, а нико се не сећа да се пред зло узима праведник;
The upright perish, and no one lays it to heart. Men of cheshed ·loving-kindness· are taken away, and no one considers that the upright is taken away from the evil.
2 Долази у мир и почива на постељи својој ко год ходи правим путем.
He enters into peace. They rest in their beds, each one who walks in his uprightness.
3 А ви синови врачарини, роде курварски, који се курвате, приступите овамо.
“But draw near here, you sons of a sorceress, you offspring of adulterers and prostitutes.
4 Ким се ругате? На кога разваљујете уста и плазите језик? Нисте ли синови преступнички, семе лажно?
Whom do you mock? Against whom do you make a wide mouth, and stick out your tongue? Are not you children of disobedience, and offspring of falsehood,
5 Који се упаљујете за луговима, под сваким зеленим дрветом, кољете синове своје у потоцима, под врлетима каменим.
you who inflame yourselves among the oaks, under every green tree; who kill the children in the valleys, under the clefts of the rocks?
6 Део ти је међу глатким камењем поточним; то је, то је твој део; њему лијеш налив свој, приносиш дар; тиме ли ћу се умирити?
Among the smooth stones of the valley is your portion; they, they are your lot. You have even poured a drink offering to them. You have offered an offering. Shall I be appeased for these things?
7 На гори високој и узвишеној мећеш постељу своју; и онамо излазиш да принесеш жртву.
On a high and lofty mountain you have set your bed. You also went up there to offer sacrifice.
8 И иза врата и иза довратака мећеш спомен свој; одступивши од мене откриваш се, и изашавши горе шириш одар свој, уговараш с њима, мила ти је постеља њихова, где угледаш место.
You have set up your memorial behind the doors and the posts; for you have exposed yourself to someone besides me, and have gone up; you have enlarged your bed, and made you a covenant with them. You 'ahav ·affectionately loved· what you saw on their bed.
9 Идеш к цару с уљем, с многим мирисима својим; шаљеш посланике своје далеко и понижујеш се до гроба. (Sheol h7585)
You went to the king with oil, and increased your perfumes, and sent your ambassadors far off, and degraded yourself even to Sheol ·Place of the dead·. (Sheol h7585)
10 Од далеког пута свог уморна не кажеш: Залуду. Налазиш живот руци својој, зато не сустајеш.
You were wearied with the length of your ways; yet you didn’t say, ‘It is in vain.’ You found a reviving of your strength; therefore you were not faint.
11 И од кога си се уплашила и кога си се побојала, те си слагала и ниси се мене опомињала нити си марила? Што ја ћутах одавна, зато ли ме се не бојиш?
“Whom have you dreaded and feared, so that you lie, and have not remembered me, nor laid it to your heart? Haven’t I held my peace for a long time, and you don’t fear me?
12 Ја ћу објавити твоју правду и твоја дела; али ти неће помоћи.
I will declare your righteousness; and as for your works, they will not benefit you.
13 Кад станеш викати, нека те избаве они које си сабрала; али ће их све ветар однети, и узеће их таштина. Али ко се у ме узда, наследиће земљу и добиће свету гору моју.
When you cry, let those whom you have gathered deliver you; but the wind will take them. A breath will carry them all away: but he who takes refuge in me will possess the land, and will inherit my holy mountain.”
14 И рећи ће се: Поравните, поравните, приправите пут, уклоните сметње с пута народа мог.
He will say, “Build up, build up, prepare the way! Remove the stumbling-block out of the way of my people.”
15 Јер овако говори Високи и узвишени, који живи у вечности, коме је име Свети: На висини и у светињи станујем и с оним ко је скрушеног срца и смерног духа оживљујући дух смерних и оживљујући срце скрушених.
For thus says the high and lofty One who inhabits eternity, whose name is Holy: “I dwell in the high and holy place, with him also who is of a contrite and humble spirit, to revive the spirit of the humble, and to revive the heart of the contrite.
16 Јер се нећу једнако прети нити ћу се довека гневити, јер би ишчезао преда мном дух и душе које сам створио.
For I will not contend forever, neither will I be always angry; for the spirit would faint before me, and the souls whom I have made.
17 За безакоње лакомости његове разгневих се, и ударих га, сакрих се и разгневих се, јер одметнувши се отиде путем срца свог.
I was angry because of the iniquity of his covetousness, and struck him; I hid myself and was angry; and he went on backsliding in the way of his heart.
18 Видим путеве његове, али ћу га исцелити, водићу га и даћу опет утеху њему и његовима који туже.
I have seen his ways, and will heal him: I will lead him also, and restore comforts to him and to his mourners.
19 Ја стварам плод уснама: мир, мир ономе ко је далеко и ко је близу, вели Господ, и исцелићу га.
I create the fruit of the lips: Peace, peace, to him who is far off and to him who is near,” says Adonai; “and I will heal them.”
20 А безбожници су као море усколебано, које се не може умирити и вода његова измеће нечистоћу и блато.
But the wicked are like the troubled divorced sea; for it can’t rest, and its waters dirge up mire and mud.
21 Нема мира безбожницима, вели Бог мој.
“There is no peace,” says my God, “for the wicked.”
