Књига пророка Исаије 32

1 Ево, цар ће царовати право и кнезови ће владати по правди.

Ciertamente un rey gobierna con justicia y los magistrados actúan justamente.

2 И човек ће бити као заклон од ветра, и као уточиште од поплаве, као потоци на сувом месту, као сен од велике стене у земљи сасушеној.

Aquel Varón es como un escondedero contra el viento, como un refugio contra el fuerte aguacero, como arroyos de agua en un campo seco y como la sombra de una gran roca en una tierra árida.

3 И очи оних који виде неће бити заслепљене, и уши оних који чују слушаће.

Entonces los ojos de los que ven no estarán cegados, y los oídos de los que oyen escucharán.

4 И срце неразумних разумеће мудрост, и језик мутавих говориће брзо и разговетно.

El corazón de los necios aprenderá para saber, y la lengua de los tartamudos se apresurará a hablar claramente.

5 Неваљалац се неће више звати кнез, нити ће се тврдица називати подашним.

El ruin nunca más será llamado generoso, ni tratarán de excelencia al tramposo.

6 Јер неваљалац о неваљалству говори, и срце његово гради безакоње, радећи лицемерно и говорећи на Бога лаж, да испразни душу гладном и напој жедном да узме.

Pues el necio habla necedad. Su corazón se inclina hacia las perversidades para cometer impiedades, blasfemar contra Yavé, dejar insatisfecho al hambriento y privar de agua al sediento.

7 И справе тврдичине зле су; смишља лукавштине да затре ниште речима лажним и кад сиромах говори право.

Las armas del canalla son perversas. Trama intrigas perversas para enredar al afligido con calumnia, aunque el pobre defienda lo que es recto.

8 Али кнез смишља кнежевски, и устаје да ради кнежевски.

Pero el noble inventa planes nobles y está firme en ellos.

9 Устаните, жене мирне, слушајте глас мој; кћери безбрижне, чујте речи моје.

¡Oh mujeres indolentes, levántense! Escuchen mi voz, hijas confiadas:

10 За много година бићете у сметњи, ви безбрижне; јер неће бити бербе, и сабирање неће доћи.

Dentro de algo más de un año ustedes tendrán espanto, oh confiadas, porque no habrá recolección de uvas ni habrá cosecha.

11 Страшите се, ви мирне; дрхтите, ви безбрижне, свуците се, будите голе, и припашите око себе кострет,

¡Tiemblen, oh indolentes! Tiemblen las que viven confiadas. Desnúdense por completo y aten tela áspera a su cintura.

12 Бијући се у прса за лепим њивама, за родним чокотима.

Golpéense el pecho en duelo por los campos deleitosos, por la viña fructífera.

13 Трње и чкаљ никнуће на земљи народа мог, и по свим кућама веселим, у граду веселом.

En las tierras de mi pueblo crecerán espinos y cardos aun en las casas alegres y en la ciudad jubilosa,

14 Јер ће се дворови оставити, врева градска нестаће; куле и стражаре постаће пећине довека, радост дивљим магарцима и паша стадима,

porque el palacio queda abandonado. Cesa el bullicio de la ciudad. La colina y el atalaya se convierten en cavernas para siempre, en delicia de asnos salvajes y pastizal de rebaños,

15 Докле се не излије на нас Дух с висине и пустиња постане њива а њива се стане узимати за шуму.

hasta cuando el Espíritu de lo alto sea derramado sobre nosotros, el desierto se convierta en campo fértil y el campo fértil sea considerado como bosque.

16 Тада ће суд становати у пустињи, и правда ће стајати на њиви.

Entonces la justicia vivirá en el desierto y la equidad residirá en el campo fértil.

17 И мир ће бити дело правде, шта ће правда учинити биће покој и безбрижност довека.

El efecto de la justicia será paz. El resultado de la equidad será reposo y seguridad perpetuos.

18 И мој ће народ седети у мирном стану и у шаторима поузданим, на почивалиштима тихим.

Mi pueblo habitará en un lugar pacífico, en viviendas seguras, en lugares de reposo apacible.

19 Али ће град пасти на шуму, и град ће се врло снизити.

Pero caerá granizo cuando el bosque sea talado. La ciudad será completamente abatida.

20 Благо вама који сејете покрај сваке воде, и пуштате волове и магарце.

¡Cuán dichosos son ustedes, los que siembran junto a todas las aguas, los que dejan libres al buey y al asno!