Књига пророка Исаије 25

1 Господе, Ти си Бог мој, узвишаваћу Те, славићу име Твоје, јер си учинио чудеса; намере Твоје од старине вера су и истина.

Доамне, Ту ешть Думнезеул меу; пе Тине Те вой ынэлца! Лауд Нумеле Тэу, кэч ай фэкут лукрурь минунате; плануриле Тале фэкуте май динаинте с-ау ымплинит ку крединчошие.

2 Јер си од града начинио гомилу, и од тврдог града зидине; од града двор за странце, довека се неће саградити.

Кэч ай префэкут четатя (Бабилон) ынтр-ун морман де петре, четэцуя чя таре ынтр-о грэмадэ де дэрымэтурь; четатя чя маре а стрэинилор есте нимичитэ ши ничодатэ ну ва май фи зидитэ.

3 Зато ће Те славити народ силан, град страшних народа бојаће Те се.

Де ачея Те слэвеск попоареле путерниче ши четэциле нямурилор путерниче се тем де Тине.

4 Јер си био крепост убогом, крепост сиромаху у невољи његовој, уточиште од поплаве, заклон од жеге, јер је гнев насилнички као поплава која обаљује зид.

Кэч Ту ай фост ун лок де скэпаре пентру чел слаб, ун лок де скэпаре пентру чел ненорочит ын неказ, ун адэпост ымпотрива фуртуний, ун умбрар ымпотрива кэлдурий, кэч суфларя асуприторилор есте ка вижелия каре избеште ын зид.

5 Вреву иностранаца прекинуо си као припеку на сувом месту; као припека сеном од облака, тако се певање насилника прекиде.

Кум домолешть кэлдура ынтр-ун пэмынт арзэтор, аша ай домолит зарва стрэинилор; кум есте ынэдушитэ кэлдура де умбра унуй нор, аша ау фост ынэдушите кынтэриле де бируинцэ але асуприторилор.

6 И Господ ће над војскама учинити свим народима на овој гори гозбу од претила меса, гозбу од чистог вина, од претилог меса с можданима, од вина без талога.

Домнул оштирилор прегэтеште тутурор попоарелор, пе мунтеле ачеста, ун оспэц де букате густоасе, ун оспэц де винурь векь, де букате мезоасе, плине де мэдувэ, де винурь векь ши лимпезите.

7 И поквариће на овој гори застирач којим су застрти сви народи, и покривач којим су покривени сви народи.

Ши, пе мунтеле ачеста, ынлэтурэ марама каре акоперэ тоате попоареле ши ынвелитоаря каре ынфэшоарэ тоате нямуриле;

8 Уништиће смрт заувек, и утрће Господ Господ сузе са сваког лица, и срамоту народа свог укинуће са све земље; јер Господ рече.

нимичеште моартя пе вечие: Домнул Думнезеу штерӂе лакримиле де пе тоате фецеле ши ындепэртязэ де пе тот пэмынтул окара попорулуй Сэу; да, Домнул а ворбит.

9 И рећи ће се у оно време: Гле, ово је Бог наш, Њега чекасмо, и спашће нас; ово је Господ, Њега чекасмо; радоваћемо се и веселићемо се за спасење Његово.

Ын зиуа ачея, вор зиче: „Ятэ, ачеста есте Думнезеул ностру, ын каре авям ынкредере кэ не ва мынтуи. Ачеста есте Домнул, ын каре не ынкредям. Акум, сэ не веселим ши сэ не букурэм де мынтуиря Луй!”

10 Јер ће рука Господња починути на овој гори, а Моав ће се изгазити на свом месту као што се гази слама за гној.

Кэч мына Домнулуй се одихнеште пе мунтеле ачеста, дар Моабул есте кэлкат ын пичоаре пе лок кум есте кэлкат ын пичоаре паюл ын бэлегар.

11 И размахнуће рукама својим сред њега, као што размахује пливач да плива, и обориће охолост његову мишицама руку својих.

Ын мижлокул ачестей бэлтоаче, ел ышь ынтинде мыниле кум ле ынтинде ынотэторул ка сэ ыноате, дар Домнул ый добоарэ мындрия ши фаче де нимика дибэчия мынилор луй.

12 И град и високе зидове твоје снизиће, обориће, бациће на земљу у прах.

Ел сурпэ, прэбушеште ынтэритуриле ыналте але зидурилор тале, ле прэбушеште ла пэмынт, ын цэрынэ.