Књига пророка Исаије 21

1 Бреме пустињи на мору. Као вихори који пролазе на југ, тако ће доћи из пустиње, из земље страшне.

Carga sobre el Desierto del Mar: Como la tempestad del Neguev, así viene del desierto, de una tierra aterradora.

2 Љута утвара јави ми се. Неверник неверу чини, пустошник пустоши; ходи, Еламе; опколи, Мидијо! Свему уздисању учинићу крај.

Una visión dura me fue mostrada: El traidor traiciona, el destructor destruye. ¡Sube, Elam! ¡Asedia, Media! ¡Aplaqué todo gemido!

3 Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.

Por tanto mi cintura se llenó de dolor. Me vinieron angustias, como angustias de parturienta. Me agita oírlo, me espanta mirarlo.

4 Срце ми се смете, гроза ме подузе; ноћ милина мојих претвори ми се у страх.

Se me turba el corazón y el terror se apoderó de mí. El crepúsculo anhelado se me convirtió en espanto.

5 Постави сто, стражар нека стражи; једи, пиј; устајте кнезови, мажите штитове.

Disponen la mesa y extienden el mantel: Comen y beben. ¡Levántense, capitanes! Aceiten los escudos,

6 Јер овако ми рече Господ: Иди, постави стражара да ти јави шта види.

porque ʼAdonay me dice: Vé, pon un centinela, que informe lo que ve:

7 И виде кола, и два реда коњика; кола с магарцима и кола с камилама; и пажаше добро великом пажњом.

Si ve hombres montados, parejas de jinetes en asnos, jinetes en camellos, que preste atención, muy fija atención.

8 И повика као лав: Господару, ја стојим једнако на стражи дању, и стојим на стражи по сву ноћ.

Entonces el centinela clamó: ¡Oh ʼAdonay, estoy en pie continuamente de día en la torre del centinela, y en mi puesto de guardia sigo firme cada noche!

9 И ево дођоше на колима људи, у два реда коњици. Тада повика и рече: Паде, паде Вавилон, и сви резани ликови богова његових разбише се о земљу.

¡Ciertamente vienen hombres montados, parejas de jinetes! Después habló: ¡Cayó, cayó Babilonia, y todos los ídolos de sus ʼelohim quebrantó en tierra!

10 Вршају мој, и пшенице гумна мог! Шта чух од Господа над војскама, Бога Израиљевог, јавих вам.

Pueblo mío, trillado en mi era, te anuncio lo que oí de parte de Yavé de las huestes, el ʼElohim de Israel.

11 Бреме Думи. Виче к мени неко са Сира: Стражару! Шта би ноћас? Стражару! Шта би ноћас?

Carga sobre Duma: De Seir alguien me grita: ¡Centinela! ¿Cuánto queda de la noche? ¡Centinela! ¿Cuánto queda de la noche?

12 Стражар рече: Доћи ће јутро, али и ноћ; ако ћете тражити, тражите, вратите се, дођите.

Responde el centinela: Viene la mañana y también la noche. Si quieren preguntar, pregunten. Regresen, vuelvan otra vez.

13 Бреме арапској. По шумама у арапској ноћиваћете, путници дедански!

Carga sobre Arabia: En el bosque de Arabia pasarán la noche, oh caminantes de Dedán.

14 Изнесите воде пред жедне, који живите у земљи Теми, сретните с хлебом бегунца.

Oh habitantes de Tema, salgan con agua a encontrar al sediento. Socorran con pan al que huye.

15 Јер ће бежати од мача, од мача голог, од лука запетог и од жестоког боја.

Porque huyen de la espada desenvainada, del arco entesado y de la presión de la batalla.

16 Јер овако ми рече Господ: За годину, као што је година најамничка, нестаће све славе кидарске.

Porque Yavé me dijo: Dentro de un año de jornalero, todo el esplendor de Cedar terminará.

17 И што остане храбрих стрелаца синова кидарских, биће мало; јер Господ Бог Израиљев рече.

El resto del número de los arqueros, los hombres poderosos de los hijos de Cedar serán pocos. Lo dijo Yavé, ʼElohim de Israel.