Књига пророка Исаије 2

1 Реч која дође у утвари Исаији сину Амосовом за Јуду и за Јерусалим.

Palabra que vio Isaías, hijo de Amós, tocante a Judá, y a Jerusalem.

2 Биће у потоња времена гора дома Господњег утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стицаће се к њој сви народи.

Y acontecerá en lo postrero de los tiempos, que será confirmado el monte de la casa de Jehová por cabeza de los montes, y será ensalzado sobre los collados; y correrán a él todas las naciones.

3 И ићи ће многи народи говорећи: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима, и ходићемо стазама Његовим. Јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима.

Y vendrán muchos pueblos, y dirán: Veníd, y subamos al monte de Jehová, a la casa del Dios de Jacob, y enseñarnos ha en sus caminos, y caminaremos por sus sendas; porque de Sión saldrá la ley, y de Jerusalem la palabra de Jehová.

4 И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју.

Y juzgará entre las naciones, y reprenderá a muchos pueblos; y volverán sus espadas en azadones, y sus lanzas en hoces: no alzará espada nación contra nación, ni se ensayarán más para la guerra.

5 Доме Јаковљев, ходи да идемо по светлости Господњој.

Veníd, o! casa de Jacob, y caminemos a la luz de Jehová.

6 Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источних и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински.

Ciertamente tú has dejado tu pueblo, a la casa de Jacob; porque se han henchido de oriente, y de agoreros, como los Filisteos, y en hijos ajenos descansaron.

7 И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њиховом нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховим нема краја.

Su tierra está llena de plata y oro, sus tesoros no tienen fin: también está llena su tierra de caballos, ni sus carros tienen número.

8 Пуна је земља њихова идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови.

También está llena su tierra de ídolos; y a la obra de sus manos se han arrodillado, a lo que fabricaron sus dedos.

9 И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити.

Y todo hombre se ha inclinado, y todo varón se ha humillado: por tanto no los perdonarás.

10 Уђи у стену, и сакриј се у прах од страха Господњег и од славе величанства Његовог.

Métete en la piedra, escóndete en el polvo de la presencia espantosa de Jehová, y del resplandor de su majestad.

11 Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.

La altivez de los ojos del hombre será abatida, y la soberbia de los hombres será abajada; y Jehová solo será ensalzado en aquel día.

12 Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на сваког који се подиже, те ће бити понижени,

Porque día de Jehová de los ejércitos vendrá sobre todo soberbio y altivo, y sobre todo ensalzado, y será abajado;

13 И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске,

Y sobre todos los cedros del Líbano, altos y sublimes; y sobre todos los alcornoques de Basán;

14 И на све горе високе и на све хумове издигнуте,

Y sobre todos los montes altos, y sobre todos los collados levantados;

15 И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди,

Y sobre toda torre alta, y sobre todo muro fuerte;

16 И на све лађе тарсиске и на све ликове миле.

Y sobre todas las naves de Társis; y sobre todas pinturas preciadas.

17 Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.

Y la altivez del hombre será abajada, y la soberbia de los hombres será abatida; y Jehová solo será ensalzado en aquel día.

18 И идола ће нестати сасвим.

Y quitará totalmente los ídolos;

19 И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.

Y meterse han en las cavernas de las peñas, y en las aberturas de la tierra de la presencia espantosa de Jehová, y del resplandor de su majestad, cuando él se levantará para herir la tierra.

20 Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима,

Aquel día el hombre arrojará en las cuevas, de los topos, y de los murciélagos, sus ídolos de plata, y sus ídolos de oro, que le hicieron para que adorase.

21 Улазећи у раселине камене и у пећине камене од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.

Y meterse han en las hendeduras de las piedras, y en las cavernas de las peñas delante de la presencia temerosa de Jehová, y del resplandor de su majestad, cuando se levantará para herir la tierra.

22 Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди?

Dejáos, pues, del hombre, cuyo espíritu está en su nariz; porque, ¿de qué es estimado él?