Јеврејима 2

1 Тога ради ваља нам већма пазити на речи које слушамо, да како не отпаднемо.

2 Јер ако је оно што је говорено преко анђела утврђено, и сваки преступак и оглушак праведну плату примио:

3 Како ћемо побећи на маривши за толико спасење? Које поче Господ проповедати, и они који су чули потврдише међу нама,

4 Кад и Бог посведочи и знацима и чудесима и различитим силама, и Духа Светог раздељивањем по својој вољи.

5 Јер Бог не покори анђелима васиони свет, који иде и о коме говоримо.

6 Али неко посведочи негде говорећи: Шта је човек да га се опоменеш, или син човечији да га обиђеш?

7 Умалио си га малим нечим од анђела, славом и части венчао си га, и поставио си га над делима руку својих:

8 Све си покорио под ноге Његове. А кад Му покори све, ништа не остави Њему непокорено; али сад још не видимо да Му је све покорено.

9 А умањеног малим чим од анђела видимо Исуса, који је за смрт што поднесе венчан славом и части, да би по благодати Божијој за све окусио смрт.

10 Јер приликоваше Њему за ког је све и кроз ког је све, који доведе многе синове у славу, да доврши Поглавара спасења њиховог страдањем.

11 Јер и Онај који освећује, и они који се освећују, сви су од Једног; заради тог узрока не стиди се назвати их браћом

12 Говорећи: Објавићу име Твоје браћи својој, и посред цркве запеваћу Те.

13 И опет: Ја ћу се у Њега уздати. И опет: Ево ја и деца моја коју ми је дао Бог.

14 Будући, пак, да деца имају тело и крв, тако и Он узе део у томе, да смрћу сатре оног који има државу смрти, то јест ђавола;

15 И да избави оне који год од страха смрти у свему животу бише робови.

16 Јер се заиста не примају анђели, него се прима семе Авраамово.

17 Зато беше дужан у свему да буде као браћа, да буде милостив и веран поглавар свештенички пред Богом, да очисти грехе народне.

18 Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају.