Јеврејима 12
1 Зато, дакле, и ми имајући око себе толику гомилу сведока, да одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,
Therefore, since we have such a great cloud of witnesses surrounding us, let us lay aside every weight and the sin that so easily entangles us, and let us run with endurance the race that lies before us,
2 Гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божијег.
fixing our eyes upon Jesus, the author and perfecter of our faith. For the joy set before him he endured the cross, disregarding its shame, and sat down at the right hand of the throne of God.
3 Помислите, дакле, на Оног који је такво противљење против себе од грешника поднео, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.
Consider him who endured such opposition from sinners against himself, so that you will not grow weary or lose heart.
4 Јер још до крви не дођосте борећи се против греха,
In your struggle against sin, you have not yet resisted to the point of shedding your blood.
5 И заборависте утеху коју вам говори, као синовима: Сине мој! Не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те Он покара;
And you have completely forgotten the exhortation that addresses you as sons: “My son, do not think lightly of the discipline of the Lord, and do not lose heart when he rebukes you.
6 Јер кога љуби Господ оног и кара; а бије сваког сина ког прима.
For the Lord disciplines the one he loves, and he punishes every son he receives.”
7 Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син ког отац не кара?
For the sake of discipline you must endure. God is treating you as sons. For what son is not disciplined by his father?
8 Ако ли сте без карања, у коме сви део добише, дакле сте копилад, а не синови.
If you do not experience discipline, which is something everyone receives, then you are illegitimate children and not sons.
9 Ако су нам дакле телесни очеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо Оца духова, да живимо?
Furthermore, we have all had earthly fathers who disciplined us, and we respected them. Should we not submit even more to the Father of spirits and live?
10 Јер они за мало дана, како им угодно беше, караху нас; а Овај на корист, да добијемо део од Његове светиње.
For our fathers disciplined us for a short time as seemed best to them, but God disciplines us for our good, so that we may share in his holiness.
11 Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме.
Now no discipline seems pleasant at the time, but painful. Later on, however, it produces the peaceful fruit of righteousness for those trained by it.
12 Зато ослабљене руке и ослабљена колена исправите,
Therefore, lift up your drooping hands and strengthen your weak knees.
13 И стазе поравните ногама својим, да не сврне шта је хромо, него још да се исцели.
Make straight paths for your feet, so that what is lame may not be put out of joint but healed instead.
14 Мир имајте и светињу са свима; без овог нико неће видети Господа.
Pursue peace with everyone, and holiness, for without it no one will see the Lord.
15 Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав корен горчине, и не учини пакост, и тим да се многи не опогане.
Make sure no one falls short of the grace of God and that no root of bitterness springs up and causes trouble, which would result in many becoming defiled.
16 Да не буде ко курвар или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје.
And make sure there is no fornicator or profane person like Esau, who sold his birthright in exchange for a single meal.
17 Јер знате да је и потом, кад хтеде да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе места, ако га и са сузама тражаше.
You know that afterward, when he desired to inherit the blessing, he was rejected, for he found no opportunity for repentance, even though he sought the blessing with tears.
18 Јер не приступисте ка гори која се може опипати, и огњу разгорелом, облаку, и помрчини и олуји,
For you have not come to a mountain that can be touched, to a blazing fire, darkness, gloom, and a whirlwind.
19 И трубном гласу, и гласу речи, ког се одрекоше они који чуше, да не чују више речи;
You have not come to a trumpet blast and a voice whose words made the hearers beg that no further word be spoken to them.
20 Јер не могаху да поднесу оно што се заповедаше: Ако се и звер дотакне до горе, биће камењем убијена.
For they could not bear the order that was given: “If even a beast touches the mountain, it shall be stoned.”
21 И тако страшно беше оно што се виде да Мојсије рече: Уплашио сам се и дрхћем.
Indeed, the sight was so terrifying that Moses said, “I am trembling with fear.”
22 Него приступисте к Сионској гори, и ка граду Бога Живога, Јерусалиму небеском, и многим хиљадама анђела,
But you have come to Mount Zion, to the city of the living God, the heavenly Jerusalem. You have come to myriads of angels,
23 К сабору и цркви првородних који су написани на небесима, и Богу, судији свих, и духовима савршених праведника,
to the festive gathering and assembly of the firstborn, whose names are enrolled in heaven. You have come to God, the judge of all, and to the spirits of righteous people who have been made perfect.
24 И к Исусу, Посреднику завета новог, и крви кропљења, која боље говори неголи Авељева.
And you have come to Jesus, the mediator of a new covenant, and to the sprinkled blood that speaks a better word than the blood of Abel.
25 Али гледајте да се не одрекнете Оног који говори; јер кад они не утекоше који се одрекоше оног који пророковаше на земљи, а камоли ми који се одричемо небеског,
Be careful not to refuse him who is speaking. For if the people did not escape when they refused him who warned them on earth, how much less will we escape if we turn away from him who warns us from heaven?
26 Ког глас потресе онда земљу, а сад обећа говорећи; још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.
At that time his voice shook the earth, but now he has promised, “Yet once more I will shake not only the earth, but also the heavens.”
27 А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче.
Now the phrase, “Yet once more,” indicates the removal of what can be shaken—that is, created things—so that what cannot be shaken may remain.
28 Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом.
Therefore, since we are receiving a kingdom that cannot be shaken, let us be thankful. It is by our thankfulness that we offer God acceptable worship, with reverence and godly fear.
29 Јер је Бог наш огањ који спаљује.
For our God is a consuming fire.
