Јеврејима 10

1 Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.

FOR the law having a shadow of good things to come, and not the very image of the things, can never with those sacrifices which they offered year by year continually make the comers thereunto perfect.

2 Иначе би престале приносити се, кад они који служе не би више имали никакву савест за грехе, кад се једном очисте;

For then would they not have ceased to be offered? because that the worshippers once purged should have had no more conscience of sins.

3 Него се њима сваке године чини спомен за грехе.

But in those sacrifices there is a remembrance again made of sins every year.

4 Јер крв јунчија и јарчија не може узети грехе.

For it is not possible that the blood of bulls and of goats should take away sins.

5 Зато, улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио.

Wherefore when he cometh into the world, he saith, Sacrifice and offering thou wouldest not, but a body hast thou prepared me:

6 Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни.

In burnt offerings and sacrifices for sin thou hast had no pleasure.

7 Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже.

Then said I, Lo, I come (in the volume of the book it is written of me, ) to do thy will, O God.

8 И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе;

Above when he said, Sacrifice and offering and burnt offerings and offering for sin thou wouldest not, neither hadst pleasure therein; which are offered by the law;

9 Тада рече: Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго.

Then said he, Lo, I come to do thy will, O God. He taketh away the first, that he may establish the second.

10 По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном.

By the which will we are sanctified through the offering of the body of Jesus Christ once for all.

11 И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе.

And every priest standeth daily ministering and offering oftentimes the same sacrifices, which can never take away sins:

12 А Он принесавши једину жртву за грехе седи свагда с десне стране Богу.

But this man, after he had offered one sacrifice for sins for ever, sat down on the right hand of God;

13 Чекајући даље док се положе непријатељи Његови подножје ногама Његовим.

From henceforth expecting till his enemies be made his footstool.

14 Јер једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени.

For by one offering he hath perfected for ever them that are sanctified.

15 А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано:

Whereof the Holy Ghost also is a witness to us: for after that he had said before,

16 Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их;

This is the covenant that I will make with them after those days, saith the Lord, I will put my laws into their hearts, and in their minds will I write them;

17 И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.

And their sins and iniquities will I remember no more.

18 А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.

Now where remission of these is, there is no more offering for sin.

19 Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим.

Having therefore, brethren, boldness to enter into the holiest by the blood of Jesus,

20 Који нам је обновио заветом, то јест телом својим,

By a new and living way, which he hath consecrated for us, through the veil, that is to say, his flesh;

21 И свештеника великог над домом Божијим:

And having an high priest over the house of God;

22 Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом;

Let us draw near with a true heart in full assurance of faith, having our hearts sprinkled from an evil conscience, and our bodies washed with pure water.

23 Да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао;

Let us hold fast the profession of our faith without wavering; (for he is faithful that promised; )

24 И да разумевамо један другог у подбуњивању к љубави и добрим делима,

And let us consider one another to provoke unto love and to good works:

25 Не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни.

Not forsaking the assembling of ourselves together, as the manner of some is; but exhorting one another: and so much the more, as ye see the day approaching.

26 Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе;

For if we sin wilfully after that we have received the knowledge of the truth, there remaineth no more sacrifice for sins,

27 Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте.

But a certain fearful looking for of judgment and fiery indignation, which shall devour the adversaries.

28 Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.

He that despised Moses’ law died without mercy under two or three witnesses:

29 Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?

Of how much sorer punishment, suppose ye, shall he be thought worthy, who hath trodden under foot the Son of God, and hath counted the blood of the covenant, wherewith he was sanctified, an unholy thing, and hath done despite unto the Spirit of grace?

30 Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом.

For we know him that hath said, Vengeance belongeth unto me, I will recompense, saith the Lord. And again, The Lord shall judge his people.

31 Страшно је упасти у руке Бога Живога.

It is a fearful thing to fall into the hands of the living God.

32 Опомињите се, пак, првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте,

But call to remembrance the former days, in which, after ye were illuminated, ye endured a great fight of afflictions;

33 Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.

Partly, whilst ye were made a gazingstock both by reproaches and afflictions; and partly, whilst ye became companions of them that were so used.

34 Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.

For ye had compassion of me in my bonds, and took joyfully the spoiling of your goods, knowing in yourselves that ye have in heaven a better and an enduring substance.

35 Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату.

Cast not away therefore your confidence, which hath great recompence of reward.

36 Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.

For ye have need of patience, that, after ye have done the will of God, ye might receive the promise.

37 Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.

For yet a little while, and he that shall come will come, and will not tarry.

38 А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе.

Now the just shall live by faith: but if any man draw back, my soul shall have no pleasure in him.

39 А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе.

But we are not of them who draw back unto perdition; but of them that believe to the saving of the soul.