1 Мојсијева 45
1 Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: Изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој.
And Joseph could not refrain himself when all were standing by him, but said, Dismiss all from me; and no one stood near Joseph, when he made himself known to his brethren.
2 Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов.
And he uttered his voice with weeping; and all the Egyptians heard, and it was reported to the house of Pharao.
3 И рече Јосиф браћи својој: Ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега.
And Joseph said to his brethren, I am Joseph; does my father yet live? And his brethren could not answer him, for they were troubled.
4 А Јосиф рече браћи својој: Приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, ког продадосте у Мисир.
And Joseph said to his brethren, Draw near to me; and they drew near; and he said, I am your brother Joseph, whom you sold into Egypt.
5 А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег.
Now then be not grieved, and let it not seem hard to you that you sold me hither, for God sent me before you for life.
6 Јер је већ две године дана глад у земљи, а биће још пет година, где неће бити ни орања ни жетве.
For this second year there is famine on the earth, and there are yet five years remaining, in which there is to be neither plowing, nor mowing.
7 А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим.
For God sent me before you, that there might be left to you a remnant upon the earth, even to nourish a great remnant of you.
8 И тако нисте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његовог и старешином над свом земљом мисирском.
Now then you did not send me hither, but God; and he has made me as a father of Pharao, and lord of all his house, and ruler of all the land of Egypt.
9 Вратите се брже к оцу мом и кажите му: Овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклевати.
Hasten, therefore, and go up to my father, and say to him, These things says your son Joseph; God has made me lord of all the land of Egypt; come down therefore to me, and wait not.
10 Седећеш у земљи гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и шта је год твоје.
And you shall dwell in the land of Gesem of Arabia; and you shall be near me, you and your sons, and your sons' sons, your sheep and your oxen, and whatever things are your.
11 И ја ћу те хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и шта је год твоје.
And I will nourish you there: for the famine is yet for five years; lest you be consumed, and your sons, and all your possessions.
12 А ето видите очима својим, и брат мој Венијамин својим очима, да вам ја из уста говорим.
Behold, your eyes see, and the eyes of my brother Benjamin, that it is my mouth that speaks to you.
13 Кажите оцу мом сву славу моју у Мисиру и шта сте год видели; похитајте и доведите овамо оца мог.
Report, therefore, to my father all my glory in Egypt, and all things that you have seen, and make haste and bring down my father hither.
14 Тада паде око врата Венијамину брату свом и плака. И Венијамин плака о врату његовом.
And he fell on his brother Benjamin's neck, and wept on him; and Benjamin wept on his neck.
15 И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим.
And he kissed all his brethren, and wept on them; and after these things his brethren spoke to him.
16 И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: Дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовим;
And the report was carried into the house of Pharao, saying, Joseph's brethren are come; and Pharao was glad, and his household.
17 И рече Фараон Јосифу: Кажи браћи својој: Овако учините: натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу хананску,
And Pharao said to Joseph, Say to your brethren, Do this; fill your waggons, and depart into the land of Chanaan.
18 Па узмите оца свог и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље.
And take up your father, and your possessions, and come to me; and I will give you of all the goods of Egypt, and you shall eat the marrow of the land.
19 А ти им заповеди: Овако учините: узмите са собом из земље мисирске кола за децу своју и за жене своје, и поведите оца свог и дођите овамо;
And do you charge them thus; that they should take for them waggons out of the land of Egypt, for your little ones, and for your wives; and take up your father, and come.
20 А на покућство своје не гледајте, јер шта има најбоље у свој земљи мисирској ваше је.
And be not sparing in regard to your property, for all the good of Egypt shall be yours.
21 И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут.
And the children of Israel did so; and Joseph gave to them waggons, according to the words spoken by king Pharao; and he gave them provision for the journey.
22 И свакоме даде по две хаљине, а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине.
And he gave to them all two sets of raiment apiece; but to Benjamin he gave three hundred pieces of gold, and five changes of raiment.
23 А оцу свом посла још десет магараца натоварених најлепших ствари што има у Мисиру, и десет магарица натоварених жита и хлеба и јестива оцу на пут.
And to his father he sent [presents] at the same rate, and ten asses, bearing some of all the good things of Egypt, and ten mules, bearing bread for his father for your journey.
24 Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: Немојте се корити путем.
And he sent away his brethren, and they went; and he said to them, Be not angry by the way.
25 Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу хананску к Јакову оцу свом.
And they went up out of Egypt, and came into the land of Chanaan, to Jacob their father.
26 И јавише му и рекоше: Још је жив Јосиф, и заповеда над свом земљом мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вероваше.
And they reported to him, saying, Your son Joseph is living, and he is ruler over all the land of Egypt; and Jacob was amazed, for he did not believe them.
27 Али кад му казаше све речи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и виде кола, која посла Јосиф по оца, тада оживе дух Јакова оца њиховог;
But they spoke to him all the words uttered by Joseph, whatever he said to them; and having seen the chariots which Joseph sent to take him up, the spirit of Jacob their father revived.
28 И рече Израиљ: Доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нисам умро.
And Israel said, It is a great thing for me if Joseph my son is yet alive. I will go and see him before I die.
