1 Мојсијева 4
1 Иза тога Адам позна Јеву жену своју, а она затрудне и роди Кајина, и рече: Добих човека од Господа.
Adam vero cognovit uxorem suam Hevam: quæ concepit et peperit Cain, dicens: Possedi hominem per Deum.
2 И роди опет брата његовог Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар.
Rursumque peperit fratrem eius Abel. Fuit autem Abel pastor ovium, et Cain agricola.
3 А после неког времена догоди се, те Кајин принесе Господу принос од рода земаљског;
Factum est autem post multos dies ut offerret Cain de fructibus terræ munera Domino.
4 А и Авељ принесе од првина стада свог и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља и на његов принос,
Abel quoque obtulit de primogenitis gregis sui, et de adipibus eorum: et respexit Dominus ad Abel, et ad munera eius.
5 А на Кајина и на његов принос не погледа. Зато се Кајин расрди веома, и лице му се промени.
Ad Cain vero, et ad munera illius non respexit: iratusque est Cain vehementer, et concidit vultus eius.
6 Тада рече Господ Кајину: Што се срдиш? Што ли ти се лице промени?
Dixitque Dominus ad eum: Quare iratus es? et cur concidit facies tua?
7 Нећеш ли бити мио, кад добро чиниш? А кад не чиниш добро, грех је на вратима. А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији.
Nonne si bene egeris, recipies: sin autem male, statim in foribus peccatum aderit? sed sub te erit appetitus eius, et tu dominaberis illius.
8 После говораше Кајин с Авељем братом својим. Али кад беху у пољу, скочи Кајин на Авеља брата свог, и уби га.
Dixitque Cain ad Abel fratrem suum: Egrediamur foras. Cumque essent in agro, consurrexit Cain adversus fratrem suum Abel, et interfecit eum.
9 Тада рече Господ Кајину: Где ти је брат Авељ? А он одговори: Не знам; зар сам ја чувар брата свог?
Et ait Dominus ad Cain: Ubi est Abel frater tuus? Qui respondit: Nescio: Num custos fratris mei sum ego?
10 А Бог рече: Шта учини! Глас крви брата твог виче са земље к мени.
Dixitque ad eum: Quid fecisti? vox sanguinis fratris tui clamat ad me de terra.
11 И сада, да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твог из руке твоје.
Nunc igitur maledictus eris super terram, quæ aperuit os suum, et suscepit sanguinem fratris tui de manu tua.
12 Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага свог. Бићеш потукач и бегунац на земљи.
Cum operatus fueris eam, non dabit tibi fructus suos: vagus et profugus eris super terram.
13 А Кајин рече Господу: Кривица је моја велика да ми се не може опростити.
Dixitque Cain ad Dominum: Maior est iniquitas mea, quam ut veniam merear.
14 Ево ме тераш данас из ове земље да се кријем испред Тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси.
Ecce eiicis me hodie a facie terræ, et a facie tua abscondar, et ero vagus et profugus in terra: omnis igitur qui invenerit me, occidet me.
15 А Господ му рече: Зато ко убије Кајина, седам ће се пута то покајати. И начини Господ знак на Кајину да га не убије ко га удеси.
Dixitque ei Dominus: Nequaquam ita fiet: sed omnis qui occiderit Cain, septuplum punietur. Posuitque Dominus Cain signum, ut non interficeret eum omnis qui invenisset eum.
16 И отиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи наидској на истоку према Едему.
Egressusque Cain a facie Domini, habitavit profugus in terra ad orientalem plagam Eden.
17 И позна Кајин жену своју, а она затрудне и роди Еноха. И сазида град и прозва га по имену сина свог Енох.
Cognovit autem Cain uxorem suam, quæ concepit, et peperit Henoch: et ædificavit civitatem, vocavitque nomen eius ex nomine filii sui, Henoch.
18 А Еноху роди се Гаидад; а Гаидад роди Малелеила: а Малелеило роди Матусала; а Матусал роди Ламеха.
Porro Henoch genuit Irad, et Irad genuit Maviael, et Maviael genuit Mathusael, et Mathusael genuit Lamech.
19 И узе Ламех две жене: једној беше име Ада а другој Села.
Qui accepit duas uxores, nomen uni Ada, et nomen alteri Sella.
20 И Ада роди Јовила; од њега се народише који живе под шаторима и стоку пасу.
Genuitque Ada Iabel, qui fuit pater habitantium in tentoriis, atque pastorum.
21 А брату његовом беше име Јувал; од њега се народише гудачи и свирачи.
Et nomen fratris eius Iubal: ipse fuit pater canentium cithara et organo.
22 А и Села роди Товела, који беше вешт ковати свашта од бронзе и од гвожђа; а сестра Товелу беше Ноема.
Sella quoque genuit Tubalcain, qui fuit malleator et faber in cuncta opera æris et ferri. Soror vero Tubalcain, Noema.
23 И рече Ламех својим женама, Ади и Сели: Чујте глас мој, жене Ламехове, послушајте речи моје: убићу човека за рану своју и младића за масницу своју.
Dixitque Lamech uxoribus suis Adæ et Sellæ: Audite vocem meam uxores Lamech, auscultate sermonem meum: quoniam occidi virum in vulnus meum, et adolescentulum in livorem meum.
24 Кад ће се Кајин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет и седам пута.
Septuplum ultio dabitur de Cain: de Lamech vero septuagies septies.
25 А Адам опет позна жену своју, и она роди сина, и наде му име Сит, јер ми, рече, Бог даде другог сина за Авеља, ког уби Кајин.
Cognovit quoque adhuc Adam uxorem suam: et peperit filium, vocavitque nomen eius Seth, dicens: Posuit mihi Deus semen aliud pro Abel, quem occidit Cain.
26 И Ситу се роди син, коме надеде име Енос. Тада се поче призивати име Господње.
Sed et Seth natus est filius, quem vocavit Enos: iste cœpit invocare nomen Domini.
