1 Мојсијева 35

1 А Бог рече Јакову: Устани, иди горе у Ветиљ и онде стани; и начини онде жртвеник Богу, који ти се јавио кад си бежао од Исава брата свог.

Anumzamo'a amanage huno Jekopuna asami'ne, Ko'ma negafu Isonku'ma koro frenka nevanke'na kagrite efore hugami'noa kumate otinka anagamu Beteli vunka anante umani'nenka, anante Anumzamo'na ita tro hunanto.

2 И Јаков рече породици својој и свима који беху с њим: Баците туђе богове што су у вас, и очистите се и преобуците се;

Higeno Jekopu'a amanage huno naga'ane, Agranema nemaniza naga'mokizmia zamasmi'ne. Maka havi anumzantmina netreta, tamagu'a retro nehuta, agru kukena timia antaniho.

3 Па да се дигнемо и идемо горе у Ветиљ, да начиним онде жртвеник Богу, који ме чуо у дан невоље моје и био са мном на путу којим сам ишао.

E'ina hutenketa anagamu Beteli vuta, antahima nenamino kna'zampinti'ma naza nehuno, hakare kazigama nevugeno nagranema nemania Anumzamofo Kresramanavu ita, e'i anante ome tro hugahue.

4 И дадоше Јакову све богове туђе који беху у њиховим рукама, и обоце, које имаху у ушима; и Јаков их закопа под храстом код Сихема.

E'inage hige'za maka vahe'mo'za havi anumzazamine, zamegesafi renentaza rinine eri'za Jekopu eme amizageno erino Sekemu rankuma tava'onte oki zafa agafafi keri kafino asente'ne.

5 Потом отидоше. А страх Божји дође на градове који беху око њих, те се не дигоше у потеру за синовима Израиљевим.

Hagi Jekopu'ma karanka naga'anema nevigeno'a Anumzamo'a Kenani kumapima nemaniza vahera zamazeri koro hige'za, mago'zana huozamante'naze.

6 И Јаков и сва чељад што беше с њим дођоше у Луз у земљи хананској, а то је Ветиљ.

Jekopu'ene vahe'ane ana maka vu'za Lusi uhanati'naze. Mago agi'a Beteligino ana mopa Kenani me'ne.

7 И онде начини жртвеник, и назва оно место: Бог ветиљски, јер му се онде јави Бог, кад је бежао од брата свог.

Jekopu'a havere ita tro hunteno agi'a El Betelie hu'ne. Na'ankure nefu Isonku koro'ma freno nevigeno, Anumzamo'a korapara anante fore humi'neane.

8 Тада умре Девора дојкиња Ревечина, и погребоше је испод Ветиља под храстом, који назва Јаков Алон-Вакут.

Anante mani'nageno Rebekana avate eri'za ara Debora'a frige'za oki zafa agafafi Betelia ohenkamu'a asente'naze. Nehu'za agi'a Alon Bakutie hu'za ante'naze. (Zamagra kefina, zavi zafe hu'naze.)

9 И јави се Бог Јакову опет, пошто изиђе из Падан-Арама, и благослови га,

Hagi Padan-Aramuma atreno Jekopu'ma ete Kenani moparema egeno'a, Anumzamo'a mago'ene efore humino, asomu hunte'ne.

10 И рече му Бог: Име ти је Јаков; али се одселе нећеш звати Јаков, него ће ти име бити Израиљ. И надеде му име Израиљ.

Anumzamo'a amanage huno asmi'ne, Menina kagi'a Jekopu'e huno me'ne. Hianagi mago'enena Jekopu'e hu'za osugahazanki, Israeli'e huno kagi'a megahie. Israeli'e huno Anumzamo'a Jekopu agi'a antemi'ne.

11 И још му рече Бог: Ја сам Бог Свемогући; расти и множи се; народ и многи ће народи постати од тебе, и цареви ће изаћи из бедара твојих.

Anumzamo'a mago'ene amanage huno asami'ne, Nagra hihamu'ane Anumzane, mofavrea kasezmantege'za kokankoka mopafina fore huhakare hu'za rukazi hu'za rankumara ante'za nemaninage'za, mago'amo'za kini vahera efore hugahaze.

12 И даћу ти земљу коју сам дао Авраму и Исаку, и након тебе семену твом даћу земљу ову.

Abrahamune, Aisaki'gizni Nagra zanami'noa mopa kagrira kamigahue. Hagi henka ama ana mopa Nagra kagehe'i zamigahue.

13 Потом отиде од њега Бог с места где му говори.

Anage huteno Anumzamo'a Jekopu'enema keagama ha'a kumara atreno ete mareri'ne.

14 А Јаков метну споменик на истом месту где му Бог говори, споменик од камена, и покропи га кропљењем, и прели га уљем.

Jekopu'a ra have erino eme retru renenteno, ana haverera waini ti tagino ofa nehuno, oliv masave erino eme ragi'ne.

15 И Јаков прозва место где му говори Бог Ветиљ.

Ana nehuno Jekopu'a Anumzamo'enema keaga hu'nea kuma'mofo agi'a Betelie huno ante'ne.

16 И отидоше од Ветиља. А кад им оста још мало пута до Ефрате, породи се Рахиља, и беше јој тежак порођај.

Hagi anantetira Jekopu'a naga'ane Betelia atre'za, Efrata kumate vunaku nevazageno, kantega Resolina mofavre ante kna'amo'a egofta higeno tusi atagu hu'ne.

17 И кад се веома мучаше, рече јој бабица: Не бој се, имаћеш још једног сина.

Hagi Resolina mofavre'za negegeno tusi atagu nehigeno anante mofavrema aza huno kase aminaku'ma avega huno mani'nea a'mo'a amanage huno asami'ne, mago' ne'mofavre kasentananki korora osuo.

18 А кад се растављаше с душом те умираше, назва га Венонија; али му отац надеде име Венијамин.

Resoli'a kasenteteno fri'za nehuno ana mofavre agi'a Ben-oni'e nasunku mofavre huno ante'ne. Hianagi Jekopu'a Benzameni'e nazantamaga mofavre huno agi'a ante'ne.

19 И умре Рахиља, и погребоше је на путу који иде у Ефрату, а то је Витлејем.

Resoli'a frige'za Efrata vu kamofo ankenare asente'naze, (mago agi'a Betlehemue.)

20 И метну Јаков споменик на гроб њен. То је споменик на гробу Рахиљином до данашњег дана.

Jekopu'a ra have erino vuno Resolima asente'nea kerimofo agofetu ome retru re'ne, menina Resoli kerire retru re'nea havea amne me'ne.

21 Одатле отишавши Израиљ разапе шатор свој иза куле мигдол-едерске.

Hagi anantetira Israeli'a (Jekopu'a) viazamo mani'ne'za afu kva nehaza noma Ederi kumate'ma me'neana agatereteno vuno ogantu'a seli nonku'mara omegino mani'ne.

22 И кад Израиљ живеше у оној земљи, отиде Рувим и леже с Валом иночом оца свог. И то дочу Израиљ. А имаше Јаков дванаест синова.

Anampi umani'nageno Israelina (Jekopu'na) agonesa ne'amo Rubeni'a, nefana mago a'a, nenaro eri'za erinente'a a' Bilhama anteno mase'nea kea Israeli'a antahi'ne.

23 Синови Лијини беху: Рувим првенац Јаковљев, и Симеун и Левије и Јуда и Исахар и Завулон;

Hagi ama'i Jekopuna 12fu'a ne' mofavre'amofo zamagi'e. Lia'ma kasezmante'nea ne'mofavrea Rubeni'a Jekopuna zage'e, anantera Simioni'e, Levi'e, Juda'e, Isaka'e, Zebuluni'e.

24 А синови Рахиљини: Јосиф и Венијамин;

Hagi Resoli'ma kasemante'nea ne'mofavrea Josefe'ene Benzamenike.

25 А синови Вале робиње Рахиљине: Дан и Нефталим;

Hagi Resoli eri'za a'mo Bilha'ma zanante'nea ne'mofavrea Dani'ene Naftalike.

26 А синови Зелфе робиње Лијине: Гад и Асир. То су синови Јаковљеви, који му се родише у Падан-Араму.

Hagi Lia eri'za a'mo Zilpama kase zanante'nea ne'mofavrea Gati'ene Aselikie. Ana hu'neankino Jekopu'a Padan-Aram mani'neno zamazeri fore hu'ne.

27 И Јаков дође к Исаку оцу свом у Мамрију у Киријат-Арву, које је Хеврон, где Аврам и Исак беху дошљаци.

Jekopu'a nefa hirega Mamre Kiriat-arba e'ne, e'i mago agi'e Hebronie, ana kumara nefa Abrahamu'ene Aisakike zoka umanina'a kumare.

28 А Исаку беше сто и осамдесет година;

Aisaki'a 180'a Zagegafu mani'ne.

29 И онемоћав умре Исак, и би прибран к роду свом стар и сит живота; и погребоше га Исав и Јаков синови његови.

Aisaki'a za'za kna maniteno ozafa reteno renteramino, vagare asimu anteteno frino agehe'zane agigomo'zama umani'nazarega vu'ne. Jekopuke, Isoke eri'ne ome asente'na'e.