1 Мојсијева 34

1 А Дина кћи Лијина, коју роди Јакову, изађе да гледа девојке у оном крају.

Egressa est autem Dina filia Liae ut videret mulieres regionis illius.

2 А угледа је Сихем, син Емора Ефејина, кнеза од оне земље, и узе је и леже с њом и осрамоти је.

Quam cum vidisset Sichem filius Hemor Hevaei, princeps terrae illius, adamavit eam: et rapuit, et dormivit cum illa, vi opprimens virginem.

3 И приону срце његово за Дину кћер Јаковљеву, и девојка му омиле, и он јој се умиљаваше.

Et conglutinata est anima eius cum ea, tristemque delinivit blanditiis.

4 И рече Сихем Емору оцу свом говорећи: Ожени ме овом девојком.

Et pergens ad Hemor patrem suum, Accipe, inquit, mihi puellam hanc coniugem.

5 А Јаков чу да је осрамотио Дину кћер његову; а синови његови беху у пољу са стоком његовом, и Јаков оћуте докле они не дођу.

Quod cum audisset Iacob, absentibus filiis, et in pastu pecorum occupatis, siluit donec redirent.

6 А Емор отац Сихемов изиђе к Јакову да се разговори с њим.

Egresso autem Hemor patre Sichem ut loqueretur ad Iacob,

7 А кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше шта је било, жао би људима врло и разгневише се веома, што учини срамоту Израиљу облежав кћер Јаковљеву, како не би ваљало чинити.

ecce filii eius veniebant de agro: auditoque quod acciderat, irati sunt valde, eo quod foedam rem operatus esset in Israel et, violata filia Iacob, rem illicitam perpetrasset.

8 Тада им рече Емор говорећи: Син мој Сихем срцем приону за вашу кћер; подајте му је за жену.

Locutus est itaque Hemor ad eos: Sichem filii mei adhaesit anima filiae vestrae: date eam illi uxorem:

9 И опријатељите се с нама; кћери своје удајите за нас и кћерима нашим жените се.

et iungamus vicissim connubia: filias vestras tradite nobis, et filias nostras accipite.

10 Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој.

Et habitate nobiscum: terra in potestate vestra est, exercete, negotiamini, et possidete eam.

11 И рече Сихем оцу девојчином и браћи јој: Да нађем милост пред вама, и даћу шта ми год кажете.

Sed et Sichem ad patrem et ad fratres eius ait: Inveniam gratiam coram vobis: et quaecumque statueritis, dabo:

12 Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, ја ћу дати шта год кажете; само ми дајте девојку за жену.

augete dotem, et munera postulate, et libenter tribuam quod petieritis: tantum date mihi puellam hanc uxorem.

13 А синови Јаковљеви одговорише Сихему и Емору оцу његовом преварно, јер осрамоти Дину сестру њихову.

Responderunt filii Iacob Sichem et patri eius in dolo, saevientes ob stuprum sororis:

14 И рекоше им: Не можемо то учинити ни дати сестре своје за човека необрезаног, јер је то срамота нама.

Non possumus facere quod petitis, nec dare sororem nostram homini incircumciso: quod illicitum et nefarium est apud nos.

15 Него ћемо вам учинити по вољи, ако ћете се изједначити с нама и обрезати све мушкиње између себе.

Sed in hoc valebimus foederari, si volueritis esse similes nostri, et circumcidatur in vobis omnis masculini sexus;

16 Онда ћемо удавати своје кћери за вас и женићемо се вашим кћерима, и постаћемо један народ.

tunc dabimus et accipiemus mutuo filias vestras, ac nostras: et habitabimus vobiscum, erimusque unus populus:

17 Ако ли не пристанете да се обрежете, ми ћемо узети своју девојку и отићи ћемо.

si autem circumcidi nolueritis, tollemus filiam nostram, et recedemus.

18 И по вољи бише речи њихове Емору и Сихему сину Еморовом.

Placuit oblatio eorum Hemor, et Sichem filio eius:

19 И момак не оклеваше учинити то; јер му кћи Јаковљева омиле веома; и он беше највише поштован између свих у кући оца свог.

nec distulit adolescens quin statim quod petebatur expleret: amabat enim puellam valde, et ipse erat inclytus in omni domo patris sui.

20 И отиде Емор и син му Сихем на врата града свог, и рекоше грађанима говорећи:

Ingressique portam urbis, locuti sunt ad populum:

21 Ови људи хоће мирно да живе с нама, да се настане у овој земљи и да тргују по њој; а ево земља је широка и за њих; па ћемо се кћерима њиховим женити и своје ћемо кћери удавати за њих.

Viri isti pacifici sunt, et volunt habitare nobiscum: negotientur in terra, et exerceant eam, quae spatiosa et lata cultoribus indiget: filias eorum accipiemus uxores, et nostras illis dabimus.

22 Али ће тако пристати да живе с нама и да постанемо један народ, ако се све мушкиње међу нама обрежу, као што су они обрезани.

Unum est quo differtur tantum bonum: Si circumcidamus masculos nostros, ritum gentis imitantes.

23 Њихова стока и њихово благо и сва говеда њихова неће ли бити наша? Сложимо се само с њима, па ће остати код нас.

Et substantia eorum, et pecora, et cuncta quae possident, nostra erunt: tantum in hoc acquiescamus, et habitantes simul, unum efficiamus populum.

24 И који излажаху на врата града његовог, сви послушаше Емора и Сихема сина његовог; и обреза се све мушкиње, сви који излажаху на врата града његовог.

Assensique sunt omnes, circumcisis cunctis maribus.

25 А трећи дан кад они беху у боловима, узеше два сина Јаковљева Симеун и Левије, браћа Динина, сваки свој мач и уђоше слободно у град и побише све мушкиње.

Et ecce, die tertio quando gravissimus vulnerum dolor est: arreptis, duo filii Iacob, Simeon et Levi fratres Dinae, gladiis, ingressi sunt urbem confidenter: interfectisque omnibus masculis,

26 Убише и Емора и сина му Сихема оштрим мачем, и узевши Дину из куће Сихемове отидоше.

Hemor et Sichem pariter necaverunt, tollentes Dinam de domo Sichem sororem suam.

27 Тада дођоше синови Јаковљеви на побијене, и опленише град, јер у њему би осрамоћена сестра њихова.

Quibus egressis, irruerunt super occisos ceteri filii Iacob: et depopulati sunt urbem in ultionem stupri.

28 И узеше овце њихове и говеда њихова и магарце њихове, шта год беше у граду и шта бод беше у пољу.

Oves eorum, et armenta, et asinos, cunctaque vastantes quae in domibus et in agris erant,

29 И све благо њихово, и сву децу и жене њихове похваташе и одведоше, и шта год беше у којој кући.

parvulos quoque eorum et uxores duxerunt captivas.

30 А Јаков рече Симеуну и Левију; сметосте ме, и омразисте ме народу ове земље, Хананејима и Ферезејима; у мене има мало људи, па ако се скупе на ме, хоће ме убити те ћу се истребити ја и дом мој.

Quibus patratis audacter, Iacob dixit ad Simeon et Levi: Turbastis me, et odiosum fecistis me Chananaeis, et Pherezaeis habitatoribus terrae huius. nos pauci sumus: illi congregati percutient me, et delebor ego, et domus mea.

31 А они рекоше: Зар са сестром нашом да раде као с курвом?

Responderunt: Numquid ut scorto abuti debuere sorore nostra?