1 Мојсијева 29
1 Тада се подиже Јаков и отиде у земљу источну.
profectus ergo Iacob venit ad terram orientalem
2 И обзирући се угледа студенац у пољу; и гле, три стада оваца лежаху код њега, јер се на оном студенцу појаху стада, а велики камен беше студенцу на вратима.
et vidit puteum in agro tresque greges ovium accubantes iuxta eum nam ex illo adaquabantur pecora et os eius grandi lapide claudebatur
3 Онде се скупљаху сва стада, те пастири одваљиваху камен с врата студенцу и појаху стада, и после опет приваљиваху камен на врата студенцу на његово место.
morisque erat ut cunctis ovibus congregatis devolverent lapidem et refectis gregibus rursum super os putei ponerent
4 И Јаков им рече: Браћо, одакле сте? Рекоше: Из Харана смо.
dixitque ad pastores fratres unde estis qui responderunt de Haran
5 А он им рече: Познајете ли Лавана сина Нахоровог? Они рекоше: Познајемо.
quos interrogans numquid ait nostis Laban filium Nahor dixerunt novimus
6 Он им рече: Је ли здрав? Рекоше: Јесте, и ево Рахиље кћери његове, где иде са стадом.
sanusne est inquit valet inquiunt et ecce Rahel filia eius venit cum grege suo
7 И он рече: Ето још је рано, нити је време враћати стоку; напојте стоку па идите и пасите је.
dixitque Iacob adhuc multum diei superest nec est tempus ut reducantur ad caulas greges date ante potum ovibus et sic ad pastum eas reducite
8 А они рекоше: Не можемо, докле се не скупе сва стада, да одвалимо камен с врата студенцу, онда ћемо напојити стоку.
qui responderunt non possumus donec omnia pecora congregentur et amoveamus lapidem de ore putei ut adaquemus greges
9 Док он још говораше с њима, дође Рахиља са стадом оца свог, јер она пасаше овце.
adhuc loquebantur et ecce Rahel veniebat cum ovibus patris sui nam gregem ipsa pascebat
10 А кад Јаков виде Рахиљу кћер Лавана ујака свог, и стадо Лавана ујака свог, приступи Јаков и одвали камен студенцу с врата, и напоји стадо Лавана ујака свог.
quam cum vidisset Iacob et sciret consobrinam suam ovesque Laban avunculi sui amovit lapidem quo puteus claudebatur
11 И пољуби Јаков Рахиљу, и повикавши заплака се.
et adaquato grege osculatus est eam elevataque voce flevit
12 И каза се Јаков Рахиљи да је род оцу њеном и да је син Ревечин; а она отрча те јави оцу свом.
et indicavit ei quod frater esset patris eius et filius Rebeccae at illa festinans nuntiavit patri suo
13 А кад Лаван чу за Јакова сина сестре своје, истрча му на сусрет, и загрли га и пољуби, и уведе у своју кућу. И он приповеди Лавану све ово.
qui cum audisset venisse Iacob filium sororis suae cucurrit obviam conplexusque eum et in oscula ruens duxit in domum suam auditis autem causis itineris
14 А Лаван му рече: Та ти си кост моја и тело моје. И оста код њега цео месец дана.
respondit os meum es et caro mea et postquam expleti sunt dies mensis unius
15 Тада рече Лаван Јакову: Зар бадава да ми служиш, што си ми род? Кажи ми шта ће ти бити плата?
dixit ei num quia frater meus es gratis servies mihi dic quid mercedis accipias
16 А Лаван имаше две кћери: старијој беше име Лија, а млађој Рахиља.
habebat vero filias duas nomen maioris Lia minor appellabatur Rahel
17 И у Лије беху кварне очи, а Рахиља беше лепог стаса и лепог лица.
sed Lia lippis erat oculis Rahel decora facie et venusto aspectu
18 И Јакову омиле Рахиља, те рече: Служићу ти седам година за Рахиљу, млађу кћер твоју.
quam diligens Iacob ait serviam tibi pro Rahel filia tua minore septem annis
19 А Лаван му рече: Боље теби да је дам него другом; остани код мене.
respondit Laban melius est ut tibi eam dem quam viro alteri mane apud me
20 И одслужи Јаков за Рахиљу седам година, и учинише му се као неколико дана, јер је љубљаше.
servivit igitur Iacob pro Rahel septem annis et videbantur illi pauci dies prae amoris magnitudine
21 И рече Јаков Лавану: Дај ми жену, јер ми се наврши време, да легнем с њом.
dixitque ad Laban da mihi uxorem meam quia iam tempus expletum est ut ingrediar ad eam
22 И сазва Лаван све људе из оног места и учини гозбу.
qui vocatis multis amicorum turbis ad convivium fecit nuptias
23 А увече узе Лију кћер своју и уведе је к Јакову, и он леже с њом.
et vespere filiam suam Liam introduxit ad eum
24 И Лаван даде Зелфу робињу своју Лији кћери својој да јој буде робиња.
dans ancillam filiae Zelpham nomine ad quam cum ex more Iacob fuisset ingressus facto mane vidit Liam
25 А кад би ујутру, гле, оно беше Лија; те рече Јаков Лавану: Шта си ми то учинио? Не служим ли за Рахиљу код тебе? Зашто си ме преварио?
et dixit ad socerum quid est quod facere voluisti nonne pro Rahel servivi tibi quare inposuisti mihi
26 А Лаван му рече: Не бива у нашем месту да се уда млађа пре старије.
respondit Laban non est in loco nostro consuetudinis ut minores ante tradamus ad nuptias
27 Наврши недељу дана с том, па ћемо ти дати и другу за службу што ћеш служити код мене још седам година других.
imple ebdomadem dierum huius copulae et hanc quoque dabo tibi pro opere quo serviturus es mihi septem annis aliis
28 Јаков учини тако, и наврши с њом недељу дана, па му даде Лаван Рахиљу кћер своју за жену.
adquievit placito et ebdomade transacta Rahel duxit uxorem
29 И даде Лаван Рахиљи кћери својој робињу своју Валу да јој буде робиња.
cui pater servam Balam dederat
30 И тако леже Јаков с Рахиљом; и вољаше Рахиљу него Лију, и стаде служити код Лавана још седам других година.
tandemque potitus optatis nuptiis amorem sequentis priori praetulit serviens apud eum septem annis aliis
31 А Господ видећи да Јаков не мари за Лију, отвори њој материцу, а Рахиља оста нероткиња.
videns autem Dominus quod despiceret Liam aperuit vulvam eius sorore sterili permanente
32 И Лија затрудне, и роди сина, и надеде му име Рувим, говорећи: Господ погледа на јаде моје, сада ће ме љубити муж мој.
quae conceptum genuit filium vocavitque nomen eius Ruben dicens vidit Dominus humilitatem meam nunc amabit me vir meus
33 И опет затрудне, и роди сина и рече: Господ чу да сам презрена, па ми даде и овог. И надеде му име Симеун.
rursumque concepit et peperit filium et ait quoniam audivit Dominus haberi me contemptui dedit etiam istum mihi vocavitque nomen illius Symeon
34 И опет затрудне, и роди сина, и рече: Да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, кад му родих три сина. Зато му надеше име Левије.
concepit tertio et genuit alium dixitque nunc quoque copulabitur mihi maritus meus eo quod pepererim illi tres filios et idcirco appellavit nomen eius Levi
35 И затрудне опет, и роди сина, и рече: Сада ћу хвалити Господа. Зато му надеде име Јуда; и преста рађати.
quarto concepit et peperit filium et ait modo confitebor Domino et ob hoc vocavit eum Iudam cessavitque parere
