1 Мојсијева 22
1 После тога хтеде Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: Ево ме.
After these things, God tempted Abraham, and said to him: Abraham, Abraham. And he answered: Here I am.
2 И рече му Бог: Узми сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати.
He said to him: Take thy only begotten son Isaac, whom thou lovest, and go into the land of vision: and there thou shalt offer him for an holocaust upon one of the mountains which I will show thee.
3 И сутрадан рано уставши Аврам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог.
So Abraham rising up in the night, saddled his ass: and took with him two young men, and Isaac his son: and when he had cut wood for the holocaust he went his way to the place which God had commanded him.
4 Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа место из далека.
And on the third day, lifting up his eyes, he saw the place afar off.
5 И рече Аврам момцима својим: Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.
And he said to his young men: Stay you here with the ass: I and the boy will go with speed as far as yonder, and after we have worshipped, will return to you.
6 И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину свом, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.
And he took the wood for the holocaust, and laid it upon Isaac his son: and he himself carried in his hands fire and a sword. And as they two went on together,
7 Тада рече Исак Авраму оцу свом: Оче! А он рече: Шта је, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву?
Isaac said to his father: My father. And he answered: What wilt thou, son? Behold, saith he, fire and wood: where is the victim for the holocaust?
8 А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.
And Abraham said: God will provide himself a victim for an holocaust, my son. So they went on together.
9 А кад дођоше на место које му Бог каза, Аврам начини онде жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свог метну га на жртвеник врх дрва;
And they came to the place which God had shown him, where he built an altar, and laid the wood in order upon it: and when he had bound Isaac his son, he laid him on the altar upon the pile of wood.
10 И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина свог.
And he put forth his hand and took the sword, to sacrifice his son.
11 Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме.
And behold an angel of the Lord from heaven called to him, saying: Abraham, Abraham. And he answered: Here I am.
12 А анђео рече: Не дижи руку своју на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене ради.
And he said to him: Lay not thy hand upon the boy, neither do thou any thing to him: now I know that thou fearest God, and hast not spared thy only begotten son for my sake.
13 И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву место сина свог.
Abraham lifted up his eyes, and saw behind his back a ram amongst the briers sticking fast by the horns, which he took and offered for a holocaust instead of his son.
14 И назва Аврам оно место Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду, где ће се Господ постарати.
And he called the name of that place, The Lord seeth. Whereupon even to this day it is said: In the mountain the Lord will see.
15 И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.
And the angel of the Lord called to Abraham a second time from heaven, saying:
16 И рече: Собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и ниси пожалио сина свог, јединца свог,
By my own self have I sworn, saith the Lord: because thou hast done this thing, and hast not spared thy only begotten son for my sake:
17 Заиста ћу те благословити и семе твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском; и наследиће семе твоје врата непријатеља својих;
I will bless thee, and I will multiply thy seed as the stars of heaven, and as the sand that is by the sea shore: thy seed shall possess the gates of their enemies.
18 И благословиће се у семену твом сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.
And in thy seed shall all the nations of the earth be blessed, because thou hast obeyed my voice.
19 Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живеше у Вирсавеји.
Abraham returned to his young men, and they went to Bersabee together, and he dwelt there.
20 После тога јавише Авраму говорећи: Гле, и Мелха роди синове брату твом Нахору:
After these things, it was told Abraham that Melcha also had borne children to Nachor his brother.
21 Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Арамовог,
Hus the firstborn, and Buz his brother, and Camuel the father of the Syrians,
22 И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.
And Cased, and Azau, and Pheldas, and Jedlaph,
23 А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамовом.
And Bathuel, of whom was born Rebecca: These eight did Melcha bear to Nachor Abraham’s brother.
24 И иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.
And his concubine, named Roma, bore Tabee, and Gaham, and Tahas, and Maacha.
