1 Мојсијева 2
1 Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.
La creación de los cielos, la tierra y todo lo que hay en ellos quedó terminada.
2 И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини;
Cuando llegó el séptimo día, Dios había terminado el trabajo que había hecho, y descansó en el séptimo día de todo el trabajo que había estado haciendo.
3 И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини;
Entonces Dios bendijo el séptimo día y lo apartó como día santo, porque en él descansó de todo el trabajo que había hecho en la creación.
4 То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,
Este es el relato de la creación del Señor Dios cuando hizo los cielos y la tierra.
5 И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,
Hasta este momento no había plantas silvestres ni cultivos creciendo sobre la tierra, porque el Señor Dios no había enviado la lluvia, y porque no había quien cultivara el suelo.
6 Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.
El rocío brotaba de la tierra y hacía que la superficie del suelo estuviera húmeda.
7 А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.
Entonces el Señor formó al hombre Adán con polvo de la tierra. Y sopló en sus fosas nasales el aliento de vida, y Adán se convirtió en un ser vivo.
8 И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.
Entonces el Señor sembró un jardín en Edén, al oriente. Allí puso al hombre Adán, a quien había creado.
9 И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.
El Señor creó toda clase de árboles para que crecieran en el jardín, árboles hermosos y árboles que producían frutas agradables al paladar. El árbol de la vida se encontraba en medio del jardín, así como el árbol del conocimiento del bien y del mal.
10 А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се дељаше у четири реке.
De Edén salía un río que regaba el jardín, y desde allí se dividía en cuatro brazos.
11 Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата,
El primero fue llamado Pisón, y pasaba por toda la tierra de Havila, donde había oro.
12 И злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.
(El oro de esta tierra es puro. Allí también hay bedelio y ónice).
13 А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске.
El segundo brazo fue llamado Gijón y rodea toda la tierra de Cus.
14 А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.
El tercer brazo fue llamado Tigris y rodeaba el oriente de la ciudad de Asur. El cuarto brazo fue llamado Éufrates.
15 И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.
El Señor Dios puso al hombre en el Jardín de Edén para que lo cultivara y cuidara de él.
16 И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;
El Señor Dios le dio orden a Adán: “Eres libre de comer el fruto de todos los árboles del jardín,
17 Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.
pero no debes comer del árbol del conocimiento del bien y del mal, porque el día que comas de él, será seguro que morirás”.
18 И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.
Entonces el Señor Dios dijo: “No es bueno que Adán esté solo. Haré a alguien que lo ayude, alguien que sea como él”.
19 Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;
El Señor Dios usó la tierra para hacer a los animales salvajes y a todas las aves. A todos los animales los trajo hasta donde estaba Adán para que les pusiera nombre, y Adán puso nombre a cada criatura viviente.
20 И Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.
Adán le puso nombre a todo el ganado, a todas las aves, y a los animales salvajes. Pero Adán no encontraba a nadie que pudiera ayudarlo.
21 И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;
Así que el Señor hizo que Adán durmiera profundamente, y mientras dormía Dios quitó una de las costillas de Adán y después volvió a cerrar el lugar del cual tomó el tejido.
22 И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.
Y el Señor hizo a una mujer, usando la costilla que había tomado de Adán, y entonces se la presentó a Adán.
23 А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.
“¡Por fin!” dijo Adán. “Esta es hueso de mis huesos y carne de mi carne. Ella será llamada mujer, porque fue sacada del hombre”.
24 Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.
Esta es la razón por la cual el hombre deja a su padre y a su madre y se une a su esposa, y los dos se vuelven un solo ser.
25 А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.
Adán y su esposa Eva estaban desnudos, pero no sentían vergüenza por ello.
