1 Мојсијева 1
1 У почетку створи Бог небо и земљу.
U poèetku stvori Bog nebo i zemlju.
2 А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.
A zemlja bješe bez oblièja i pusta, i bješe tama nad bezdanom; i duh Božji dizaše se nad vodom.
3 И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.
I reèe Bog: neka bude svjetlost. I bi svjetlost.
4 И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.
I vidje Bog svjetlost da je dobra; i rastavi Bog svjetlost od tame.
5 И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.
I svjetlost nazva Bog dan, a tamu nazva noæ. I bi veèe i bi jutro, dan prvi.
6 Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.
Potom reèe Bog: neka bude svod posred vode, da rastavlja vodu od vode.
7 И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.
I stvori Bog svod, i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom; i bi tako.
8 А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.
A svod nazva Bog nebo. I bi veèe i bi jutro, dan drugi.
9 Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.
Potom reèe Bog: neka se sabere voda što je pod nebom na jedno mjesto, i neka se pokaže suho. I bi tako.
10 И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.
I suho nazva Bog zemlja, a zborišta vodena nazva mora; i vidje Bog da je dobro.
11 Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.
Opet reèe Bog: neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi sjeme, i drvo rodno, koje raða rod po svojim vrstama, u kojem æe biti sjeme njegovo na zemlji. I bi tako.
12 И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.
I pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi sjeme po svojim vrstama, i drvo, koje raða rod, u kojem je sjeme njegovo po njegovijem vrstama. I vidje Bog da je dobro.
13 И би вече и би јутро, дан трећи.
I bi veèe i bi jutro, dan treæi.
14 Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;
Potom reèe Bog: neka budu vidjela na svodu nebeskom, da dijele dan i noæ, da budu znaci vremenima i danima i godinama;
15 И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.
I neka svijetle na svodu nebeskom, da obasjavaju zemlju. I bi tako.
16 И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде.
I stvori Bog dva vidjela velika: vidjelo veæe da upravlja danom, i vidjelo manje da upravlja noæu, i zvijezde.
17 И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.
I postavi ih Bog na svodu nebeskom da obasjavaju zemlju.
18 И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро.
I da upravljaju danom i noæu, i da dijele svjetlost od tame. I vidje Bog da je dobro.
19 И би вече и би јутро, дан четврти.
I bi veèe i bi jutro, dan èetvrti.
20 Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.
Potom reèe Bog: neka vrve po vodi žive duše, i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski.
21 И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро;
I stvori Bog kitove velike i sve žive duše što se mièu, što provrvješe po vodi po vrstama svojim, i sve ptice krilate po vrstama njihovijem. I vidje Bog da je dobro;
22 И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.
I blagoslovi ih Bog govoreæi: raðajte se i množite se, i napunite vodu po morima, i ptice neka se množe na zemlji.
23 И би вече и би јутро, дан пети.
I bi veèe i bi jutro, dan peti.
24 Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако.
Potom reèe Bog: neka zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovijem, stoku i sitne životinje i zvijeri zemaljske po vrstama njihovijem. I bi tako.
25 И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро.
I stvori Bog zvijeri zemaljske po vrstama njihovijem, i stoku po vrstama njezinijem, i sve sitne životinje na zemlji po vrstama njihovijem. I vidje Bog da je dobro.
26 Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.
Potom reèe Bog: da naèinimo èovjeka po svojemu oblièju, kao što smo mi, koji æe biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cijele zemlje i od svijeh životinja što se mièu po zemlji.
27 И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их.
I stvori Bog èovjeka po oblièju svojemu, po oblièju Božijemu stvori ga; muško i žensko stvori ih.
28 И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свих звери што се миче по земљи.
I blagoslovi ih Bog, i reèe im Bog: raðajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zvjerinja što se mièe po zemlji.
29 И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну.
I još reèe Bog: evo, dao sam vam sve bilje što nosi sjeme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose sjeme; to æe vam biti za hranu.
30 А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.
A svjemu zvjerinju zemaljskom i svjema pticama nebeskim i svjemu što se mièe na zemlji i u èem ima duša živa, dao sam svu travu da jedu. I bi tako.
31 Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.
Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro bješe veoma. I bi veèe i bi jutro, dan šesti.
