Галатима 2

1 А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита.

Ensuite, quatorze ans plus tard, je montai à nouveau à Jérusalem avec Barnabé ayant aussi pris Tite avec moi.

2 Али изиђох по откривењу, и разговорих се с њима за јеванђеље које проповедам у незнабошцима, али насамо с онима који се бројаху као најстарији, да узалуд не трчим или не бих трчао.

Ce fut d’après une révélation que j’y montai, et je leur exposai l’Evangile que je prêche parmi les Gentils; je l’exposai en particulier à ceux qui étaient les plus considérés, de peur de courir ou d’avoir couru en vain.

3 Али ни Тит, који беше са мном, и беше Грк, не би натеран да се обреже.

Or on n’obligea même pas Tite qui m’accompagnait, et qui était Grec, à se faire circoncire.

4 И за лажну браћу која дођоше и привукоше се да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе;

Et cela, à cause des faux frères intrus, qui s’étaient glissés parmi nous pour épier la liberté que nous avons dans le Christ Jésus, afin de nous réduire en servitude.

5 Којима се ни сахат не подасмо у покорност, да истина јеванђеља остане међу нама.

Nous n’avons pas consenti, même pour un instant, à nous soumettre à eux, afin que la vérité de l’Evangile fût maintenue parmi vous.

6 А за оне који се бројаху да су нешто, какви били да били, ја не марим ништа; јер Бог не гледа ко је ко; јер они који се бројаху као најстарији, мени ништа не додаше;

Quant à ceux qu’on tient en si haute estime, — ce qu’ils ont été autrefois ne m’importe pas: Dieu ne fait pas acception des personnes, — ces hommes si considérés ne m’imposèrent rien de plus.

7 Него насупрот дознавши да је мени поверено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима

Au contraire, voyant que l’Evangile m’avait été confié pour les incirconcis, comme à Pierre pour les circoncis,

8 (Јер Онај који помаже Петру у апостолству међу обрезанима Онај помаже и мени међу незнабошцима, )

— car celui qui a fait de Pierre l’apôtre des circoncis a aussi fait de moi l’apôtre des Gentils, —

9 И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповедамо у незнабошцима, а они у обрезанима;

et ayant reconnu la grâce qui m’avait été accordée, Jacques, Céphas et Jean, qui sont regardés comme des colonnes, nous donnèrent la main, à Barnabé et à moi, en signe de communion, pour aller, nous aux païens, eux aux circoncis.

10 Само да се опомињемо сиромашних, за које сам се и старао тако чинити.

Seulement nous devions nous souvenir des pauvres, ce que j’ai eu bien soin de faire.

11 А кад дође Петар у Антиохију, у очи њему против стадох; јер беше зазоран.

Mais lorsque Céphas vint à Antioche, je lui résistai en face, parce qu’il était digne de blâme.

12 Јер пре док не дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима, а кад дођоше, устручаваше се и одвајаше бојећи се оних који су из обрезања.

En effet, avant l’arrivée de certaines gens de l’entourage de Jacques, il mangeait avec les païens; mais après leur arrivée, il s’esquiva, et se tint à l’écart, par crainte des partisans de la circoncision.

13 И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста у њихово дволичење.

Avec lui, les autres Juifs usèrent aussi de dissimulation, en sorte que Barnabé lui-même s’y laissa entraîner.

14 А кад ја видех да не иду право к истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Кад ти који си Јеврејин незнабожачки а не јеврејски живиш, зашто незнабошце нагониш да живе јеврејски?

Pour moi, voyant qu’ils ne marchaient pas droit selon la vérité de l’Evangile, je dis à Céphas en présence de tous: « Si toi qui es Juif, tu vis à la manière des Gentils et non à la manière des Juifs, comment peux-tu forcer les Gentils à judaïser? »

15 Ми који смо рођени Јевреји, а не грешници из незнабожаца,

Pour nous, nous sommes Juifs de naissance, et non pécheurs d’entre les Gentils.

16 Па дознавши да се човек неће оправдати делима закона, него само вером Исуса Христа, и ми веровасмо Христа Исуса да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона: јер се делима закона никакво тело неће оправдати.

Cependant sachant que l’homme est justifié, non par les œuvres de la Loi, mais par la foi dans le Christ Jésus, nous aussi nous avons cru au Christ Jésus, afin d’être justifiés par la foi en lui et non par les œuvres de la Loi; car nul homme ne sera justifié par les œuvres de la Loi.

17 Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грешници, дакле је Христос греху слуга? Боже сачувај!

Or si, tandis que nous cherchons à être justifiés par le Christ, nous étions nous-mêmes trouvés pécheurs..., le Christ serait-il donc un ministre du péché? Loin de là!

18 Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.

Car si ce que j’ai détruit, je le rebâtis, je me constitue moi-même prévaricateur,

19 Јер ја законом закону умрех да Богу живим; с Христом се разапех.

puisque c’est par la Loi que je suis mort à la Loi, afin de vivre pour Dieu. J’ai été crucifié avec le Christ,

20 А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим вером Сина Божјег, коме омилех, и предаде себе за мене.

et si je vis, ce n’est plus moi qui vis, c’est le Christ qui vit en moi. Ce que je vis maintenant dans la chair, je le vis dans la foi au Fils de Dieu, qui m’a aimé et qui s’est livré lui-même pour moi.

21 Не одбацујем благодати Божје; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре.

Je ne rejette pas la grâce de Dieu; car si la justice s’obtient par la Loi, le Christ est donc mort pour rien.