Галатима 1
1 Павле апостол, ни од људи, ни кроз човека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца, који Га васкрсе из мртвих,
Paul, an apostle (not from men, neither through man, but through Jesus Christ, and God the Father, who raised him from the dead),
2 И сва браћа која су са мном, црквама галатским:
and all the brethren which are with me, unto the churches of Galatia:
3 Благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашег Исуса Христа,
Grace to you and peace from God the Father, and our Lord Jesus Christ,
4 Који даде себе за грехе наше да избави нас од садашњег света злог, по вољи Бога и Оца нашег, (aiōn g165)
who gave himself for our sins, that he might deliver us out of this present evil world, according to the will of our God and Father: (aiōn g165)
to whom [be] the glory for ever and ever. Amen. (aiōn g165)
6 Чудим се да се тако одмах одвраћате на друго јеванђеље од Оног који вас позва благодаћу Христовом,
I marvel that ye are so quickly removing from him that called you in the grace of Christ unto a different gospel;
7 Које није друго, само што неки сметају вас, и хоће да изврну јеванђеље Христово.
which is not another [gospel]: only there are some that trouble you, and would pervert the gospel of Christ.
8 Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде!
But though we, or an angel from heaven, should preach unto you any gospel other than that which we preached unto you, let him be anathema.
9 Као што пре рекосмо и сад опет велим: ако вам ко јави јеванђеље другачије него што примисте, проклет да буде!
As we have said before, so say I now again, If any man preacheth unto you any gospel other than that which ye received, let him be anathema.
10 Зар ја сад људе наговарам или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих ја још људима угађао, онда не бих био слуга Христов.
For am I now persuading men, or God? or am I seeking to please men? if I were still pleasing men, I should not be a servant of Christ.
11 Али вам дајем на знање, браћо, да оно јеванђеље које сам ја јавио, није по човеку.
For I make known to you, brethren, as touching the gospel which was preached by me, that it is not after man.
12 Јер га ја не примих од човека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.
For neither did I receive it from man, nor was I taught it, but [it came to me] through revelation of Jesus Christ.
13 Јер сте чули моје живљење некад у Јеврејству, да сам одвише гонио цркву Божију и раскопавао је.
For ye have heard of my manner of life in time past in the Jews’ religion, how that beyond measure I persecuted the church of God, and made havock of it:
14 И напредовах у Јеврејству већма од многих врсника својих у роду свом, и одвише ревновах за отачке своје обичаје.
and I advanced in the Jews’ religion beyond many of mine own age among my countrymen, being more exceedingly zealous for the traditions of my fathers.
15 А кад би угодно Богу, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом.
But when it was the good pleasure of God, who separated me, [even] from my mother’s womb, and called me through his grace,
16 Да јави Сина свог у мени, да Га јеванђељем објавим међу људима незнабошцима; одмах не питах тело и крв,
to reveal his Son in me, that I might preach him among the Gentiles; immediately I conferred not with flesh and blood:
17 Нити изиђох у Јерусалим к старијим апостолима од себе него отидох у арапску, и опет се вратих у Дамаск.
neither went I up to Jerusalem to them which were apostles before me: but I went away into Arabia; and again I returned unto Damascus.
18 А после тога на три године изиђох у Јерусалим да видим Петра, и остадох у њега петнаест дана.
Then after three years I went up to Jerusalem to visit Cephas, and tarried with him fifteen days.
19 Али другог од апостола не видех, осим Јакова брата Господњег.
But other of the apostles saw I none, save James the Lord’s brother.
20 А шта вам пишем ево Бог види да не лажем.
Now touching the things which I write unto you, behold, before God, I lie not.
21 А потом дођох у земље сирске и киликијске.
Then I came into the regions of Syria and Cilicia.
22 А бејах лицем непознат Христовим црквама јудејским;
And I was still unknown by face unto the churches of Judaea which were in Christ:
23 Него само беху чули да онај који нас некад гони сад проповеда веру коју некад раскопаваше.
but they only heard say, He that once persecuted us now preacheth the faith of which he once made havock;
24 И слављаху Бога за мене.
and they glorified God in me.
