Књига пророка Језекиља 5

1 Потом, сине човечји, узми нож оштар, бритву бријачку узми, и пусти је по глави својој и по бради својој, па узми мерила и раздели.

Ты же, сыне человечь, возми себе мечь остр паче бритвы стригущаго, притяжи его себе и возложи его на главу твою и на браду твою: и возми превес весов, и размериши я.

2 Трећину сажези огњем усред града, кад се наврше дани опсаде, а другу трећину узми и исеци мачем око њега, а осталу трећину разметни у ветар, и ја ћу извући мач за њима.

Четвертую часть да сожжеши на огни среде града по исполнению дний затворения:

3 Али узми мало, и завежи у скут свој.

и да возмеши четвертую часть и сожжеши ю среде града, четвертую же часть содробиши мечем окрест его, и четвертую часть разсыплеши ветром: и мечь извлеку вслед их.

4 И од тога још узми и баци у огањ и сажези огњем; одатле ће изаћи огањ на сав дом Израиљев.

И возмеши оттуду мало их числом и ввяжеши я во одежду твою: и от техже возмеши еще и ввержеши я среде огня и сожжеши я на огни: и от того изыдет огнь на весь дом Израилев. И речеши всему дому Израилеву:

5 Овако вели Господ Господ: Ово је Јерусалим који поставих усред народа и опточих га земљама.

сия глаголет Адонаи Господь: сей Иерусалим, посреде языков положих его, и страны, яже окрест его.

6 Али промени законе моје на безакоње већма него народи, и уредбе моје већма него земље што су око њега, јер одбацише моје законе, и не ходише по мојим уредбама.

И речеши: измени оправдания Моя паче языков, и законы Моя паче стран, яже окрест его: понеже оправдания Моя отринуша и по законом Моим не ходиша в них.

7 Зато овако вели Господ Господ: Што постасте гори од народа који су око вас, не ходисте по мојим уредбама и не извршавасте моје законе, па ни по уредбама народа који су око вас не чинисте,

Сего ради тако глаголет Адонаи Господь: понеже вина ваша паче язык, иже окрест вас, и не ходисте и законех Моих и оправданий Моих не сотвористе, но и по судом языческим, яже окрест вас, не сотвористе:

8 Зато овако вели Господ Господ: Ево и мене на те, и извршићу усред тебе судове на видику народима;

сего ради сия глаголет Адонаи Господь: се, Аз на тя, и сотворю среде тебе суд пред языки,

9 И учинићу ти шта још нисам учинио нити ћу више учинити за све гадове твоје.

и сотворю среде тебе, ихже не сотворих и ихже не сотворю подобных им ктому, по всем мерзостем твоим.

10 Зато оци ће јести синове усред тебе, и синови ће јести оце своје, и извршићу на теби судове и расејаћу сав остатак твој у све ветрове.

Сего ради отцы снедят чад среде тебе, и чада снедят отцев: и сотворю в тебе суды, и разсею вся оставшая от тебе по всему ветру.

11 Зато, тако ја жив био, вели Господ Господ, што си оскврнио моју светињу свакојаким нечистотама својим и свакојаким гадовима својим, зато ћу и ја тебе потрти, и неће око моје жалити, нити ћу се смиловати.

Сего ради живу Аз, глаголет Адонаи Господь, воистинну понеже святая Моя осквернил еси всеми мерзостьми твоими, и Аз отрину тя, и не пощадит око Мое, и Аз не помилую тя.

12 Трећина ће твоја помрети од помора, и од глади ће изгинути усред тебе, а друга ће трећина пасти од мача око тебе, а трећину ћу расејати у све ветрове, и извући ћу мач за њима.

Четверть тебе смертию потребится, и четверть тебе гладом скончается среде тебе, четверть же тебе падет мечем окрест тебе, четверть же тебе разсыплю по всему ветру, и мечь извлеку вслед их.

13 И тако ће се извршити гнев мој и намирићу јарост своју на њима и задовољићу се, и они ће познати да сам ја Господ говорио у ревности својој кад извршим гнев свој на њима.

И скончается ярость Моя и гнев Мой на них, и утешуся, и уведят, яко Аз Господь глаголах во рвении Моем, внегда скончати ми гнев Мой на них.

14 И учинићу од тебе пустош и руг међу народима који су око тебе пред сваким који пролази.

И положу тя в пустыню и во укоризну языком сущым окрест тебе и пред всяким проходящим.

15 И бићеш руг и срамота и наук и чудо народима што су око тебе кад извршим судове на теби гневом, јарошћу и љутим карањем; ја Господ рекох;

И будеши во стенание и ужас, наказанием и пагубою во языцех, иже окрест тебе, егда сотворю в тебе суды во гнев и в ярость и во отмщение ярости Моея: Аз Господь глаголах:

16 Кад пустим на вас љуте стреле глади, које ће бити смртне, које ћу пустити да вас затрем, и кад глад навалим на вас и сломим вам потпору у хлебу,

и егда послю стрелы глада на ня, и будут во скончание, и послю растлити вы, и глад соберу на вы, и сотру утверждение хлеба твоего,

17 Кад пустим на вас глад и љуте звери, које ће ти децу изјести, и кад помор и крв прођу кроза те, и кад пустим мач на те. Ја Господ рекох.

и испущу на тя глад и звери люты, и умучу тя, смерть же и кровь пройдут сквозе тя, и мечь наведу на тя окрест: Аз Господь глаголах.