Књига пророка Језекиља 2
1 И рече ми: Сине човечји, устани на ноге да говорим с тобом.
“Levántate, hijo del hombre, porque quiero hablar contigo”, me dijo.
2 И уђе у ме дух кад ми проговори, и постави ме на ноге, и слушах Оног који ми говораше.
Mientras me hablaba, el Espíritu entró en mí y me hizo levantarme. Le escuché mientras me hablaba.
3 И рече ми: Сине човечји, ја те шаљем к синовима Израиљевим, к народима одметничким, који се одметнуше мене; они и оци њихови бише ми неверни до овог дана.
“Hijo de hombre”, me dijo, “te envío al pueblo de Israel, una nación desobediente que se ha rebelado contra mí. Ellos y sus antepasados han seguido rebelándose contra mí, hasta hoy.
4 К синовима тврдог образа и упорног срца шаљем те ја, па им реци: Тако вели Господ;
Son cabezas de cerdo; son niños de corazón duro. Te envío a decirles que esto es lo que dice el Señor Dios.
5 И послушали или не послушали, јер су дом одметнички, нека знају да је пророк био међу њима.
“Tanto si escuchan como si no, pues son un pueblo rebelde, se darán cuenta de que ha llegado a ellos un profeta.
6 И ти, сине човечји, не бој их се нити се бој њихових речи, што су ти упорни и као трње и живиш међу скорпијама; не бој се њихових речи и не плаши се од њих што су дом одметнички.
“Hijo de hombre, no tengas miedo de ellos ni de lo que digan. No tengas miedo aunque estés rodeado de zarzas y espinas, aunque vivas entre escorpiones. No tengas miedo de lo que digan ni te desanimes por la forma en que te miran, aunque sean una familia rebelde.
7 Него им кажи речи моје, послушали или не послушали, јер су одметници.
Sólo diles lo que yo digo, te escuchen o no, porque son rebeldes.
8 Али ти, сине човечји, слушај шта ћу ти казати, не буди непокоран као тај дом непокорни; отвори уста, и поједи шта ћу ти дати.
“En cuanto a ti, hijo de hombre, presta atención a lo que te digo. No seas rebelde como esos rebeldes. Abre la boca y come lo que te voy a dar”.
9 И погледах, а то рука пружена к мени, и гле, у њој савијена књига.
Levanté la vista y vi una mano extendida hacia mí que sostenía un pergamino.
10 И разви је преда мном, и беше исписана изнутра и споља, и беше у њој написан плач и нарицање и јаох.
Lo extendió frente a mí, y allí, escritas tanto en el anverso como en el reverso, había palabras de dolor, luto y tragedia.
