2 Мојсијева 39
1 А од порфире и скерлета и црвца начинише хаљине за службу, да се служи у светињи; и начинише свете хаљине Арону, као што беше заповедио Господ Мојсију.
De hyacintho vero et purpura, vermiculo ac bysso fecit vestes, quibus indueretur Aaron quando ministrabat in sanctis, sicut praecepit Dominus Moysi.
2 Начинише оплећак од злата, и од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног.
Fecit igitur superhumerale de auro, hyacintho, et purpura, coccoque bis tincto, et bysso retorta,
3 Истеглише листове од злата, и исекоше жице, те извезоше порфиру и скерлет и црвац и танко платно врло вешто.
opere polymitario, inciditque bracteas aureas, et extenuavit in fila, ut possent torqueri cum priorum colorum subtegmine,
4 Пораменице му начинише да се састављају, да се саставља на два краја своја.
duasque oras sibi invicem copulatas in utroque latere summitatum,
5 И појас на оплећку излажаше од њега и беше исте направе, од злата и од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног; као што беше заповедио Господ Мојсију.
et balteum ex eisdem coloribus, sicut praeceperat Dominus Moysi.
6 И уковаше два камена ониха у злато, и изрезаше на њима имена синова Израиљевих, као што се режу печати.
Paravit et duos lapides onychinos, astrictos et inclusos auro, et sculptos arte gemmaria, nominibus filiorum Israel:
7 И ударише их на пораменице од оплећка, да буду камени за спомен синовима Израиљевим, као што беше заповедио Господ Мојсију.
posuitque eos in lateribus superhumeralis in monimentum filiorum Israel, sicut praeceperat Dominus Moysi.
8 И начинише напрсник врло веште направе као што је направа у оплећка, од злата и од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног;
Fecit et rationale opere polymito iuxta opus superhumeralis, ex auro, hyacintho, purpura, coccoque bis tincto, et bysso retorta:
9 Четвороугласт и двострук начинише напрсник, у дужину с педи и у ширину с педи, двострук.
quadrangulum, duplex, mensurae palmi.
10 И ударише по њему четири реда камења; у првом реду: сардоникс, топаз и смарагд;
Et posuit in eo gemmarum ordines quattuor. In primo versu erat sardius, topazius, smaragdus.
11 А у другом реду: карбункул, сафир и дијамант;
In secundo, carbunculus, sapphirus, et iaspis.
12 А у трећем реду: лигур, ахат и аметист;
In tertio, ligurius, achates, et amethystus.
13 А у четвртом реду: хрисолит, оних и јаспис, све опточено златом у својим редовима.
In quarto, chrysolithus, onychinus, et beryllus, circumdati et inclusi auro per ordines suos.
14 Тих камена с именима синова Израиљевих беше дванаест према њиховим именима, резани као печати, за дванаест племена, свако по свом имену.
Ipsique lapides duodecim, sculpti erant nominibus duodecim tribuum Israel, singuli per nomina singulorum.
15 И начинише на напрсник ланце једнаке, плетене, од чистог злата.
Fecerunt in rationali et catenulas sibi invicem cohaerentes, de auro purissimo:
16 И начинише две копче златне и две гривне златне, и метнуше те две гривне на два краја напрснику,
et duos uncinos, totidemque annulos aureos. Porro annulos posuerunt in utroque latere rationalis,
17 И провукоше два златна ланца кроз две гривне на крајевима напрснику,
e quibus penderent duae catenae aureae, quas inseruerunt uncinis, qui in superhumeralis angulis eminebant.
18 А друга два краја од два ланца запеше за две копче, и притврдише их за пораменице на оплећку спред.
Haec et ante et retro ita conveniebant sibi, ut superhumerale et rationale mutuo necterentur,
19 И начинише још две златне гривне, и метнуше их на два краја напрснику, на страни према оплећку изнутра.
stricta ad balteum et annulis fortius copulata, quos iungebat vitta hyacinthina, ne laxa fluerent, et a se invicem moverentur, sicut praecepit Dominus Moysi.
20 И начинише још две гривне златне, које метнуше на две пораменице на оплећку оздо напред где се саставља, више појаса на оплећку.
Feceruntque quoque tunicam superhumeralis totam hyacinthinam,
21 Тако привезаше напрсник кроз гривне на њему и гривне на оплећку врпцом од порфире, да стоји сврх појаса од оплећка и да се не раздваја напрсник од оплећка, као што беше заповедио Господ Мојсију.
et capitium in superiori parte contra medium, oramque per gyrum capitii textilem:
22 И начинише плашт под оплећак, ткан, сав од порфире.
deorsum autem ad pedes mala punica ex hyacintho, purpura, vermiculo, ac bysso retorta:
23 И прорез на плашту у среди као прорез на оклопу, и око прореза оплату да се не раздре.
et tintinnabula de auro purissimo, quae posuerunt inter malogranata in extrema parte tunicae per gyrum:
24 И начинише по скуту од плашта шипке од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног.
tintinnabulum autem aureum, et malum punicum, quibus ornatus incedebat pontifex quando ministerio fungebatur, sicut praeceperat Dominus Moysi.
25 И начинише звонца од чистог злата, и метнуше звонца међу шипке, по скуту од плашта унаоколо између шипака.
Fecerunt et tunicas byssinas opere textili Aaron et filiis eius:
26 Звонце па шипак, звонце па шипак по скуту од плашта унаоколо, за службу, као што беше заповедио Господ Мојсију.
et mitras cum coronulis suis ex bysso:
27 И начинише кошуље од танког платна изметаног Арону и синовима његовим;
feminalia quoque linea, byssina:
28 И капу од танког платна, и капице кићене од танког платна, и гаће платнене од танког платна узведеног;
cingulum vero de bysso retorta, hyacintho, purpura, ac vermiculo distinctum arte plumaria, sicut praeceperat Dominus Moysi.
29 И појас од танког платна узведеног и од порфире и од скерлета и од црвца, везен, као што беше заповедио Господ Мојсију.
Fecerunt et laminam sacrae venerationis de auro purissimo, scripseruntque in ea opere gemmario, Sanctum Domini:
30 И начинише плочицу за свето оглавље од чистог злата, и написаше на њој писмом како се реже на печатима: Светиња Господу.
et strinxerunt eam cum mitra vitta hyacinthina, sicut praeceperat Dominus Moysi.
31 И притврдише за њу врпцу од порфире да се веже за капу озго, као што беше заповедио Господ Мојсију.
Perfectum est igitur omne opus tabernaculi et tecti testimonii: feceruntque filii Israel cuncta quae praeceperat Dominus Moysi.
32 И тако се сврши сав посао око шатора и наслона од састанка. И начинише синови Израиљеви све; како беше заповедио Господ Мојсију, тако начинише.
Et obtulerunt tabernaculum et tectum et universam supellectilem, annulos, tabulas, vectes, columnas ac bases,
33 И донесоше к Мојсију шатор, наслон и све справе његове, куке, даске, преворнице, ступове и стопице,
opertorium de pellibus arietum rubricatis, et aliud operimentum de hyacinthinis pellibus,
34 И покривач од кожа овнујских црвених обојених и покривач од кожа јазавичијих, и завес,
velum: arcam, vectes, propitiatorium,
35 И ковчег од сведочанства и полуге за њ, и заклопац,
mensam cum vasis suis et propositionis panibus:
36 Сто са свим справама, и хлеб за постављање,
candelabrum, lucernas, et utensilia earum cum oleo:
37 Свећњак чисти, жишке његове, жишке наређане, и све справе његове, и уље за видело.
altare aureum, et unguentum, et thymiama ex aromatibus:
38 И олтар златни, и уље помазања, и кад мирисни, и завес на врата од шатора.
et tentorium in introitu tabernaculi:
39 Олтар бронзани и решетку бронзану за њ, полуге његове и све справе његове, умиваоницу и подножје њено,
altare aeneum, retiaculum, vectes, et vasa eius omnia: labrum cum basi sua: tentoria atrii, et columnas cum basibus suis:
40 Завесе за трем, ступове за њих и стопице њихове, и завес на врата од трема, ужа његова и коље његово, и све справе за службу у шатору, за шатор од састанка.
tentorium in introitu atrii, funiculosque illius et paxillos. Nihil ex vasis defuit, quae in ministerium tabernaculi, et in tectum foederis iussa sunt fieri.
41 Хаљине за службу, да се служи у светињи, хаљине свете Арону свештенику и хаљине синовима његовим, да врше службу свештеничку.
Vestes quoque, quibus sacerdotes utuntur in Sanctuario, Aaron scilicet et filii eius,
42 Све како беше заповедио Господ Мојсију, онако урадише синови Израиљеви све ово дело.
obtulerunt filii Israel, sicut praeceperat Dominus.
43 И погледа Мојсије све то дело, и гле, начинише га, као што беше заповедио Господ, тако га начинише; и благослови их Мојсије.
Quae postquam Moyses cuncta vidit completa, benedixit eis.
