2 Мојсијева 22

1 Ко украде вола или овцу или козу, и закоље или прода, да врати пет волова за једног вола, а четири овце или козе за једну овцу или козу.

If a man shall steal an ox, or a sheep, and kill it, or sell it; he shall restore five oxen for an ox, and four sheep for a sheep.

2 Ако се лупеж ухвати где поткопава, те буде рањен тако да умре, да не буде крив за крв онај који га буде убио;

If a thief be found breaking up, and be smitten that he die, [there shall] no blood [be shed] for him.

3 Али ако се буде сунце родило, да је крив за крв. А лупеж све да накнади; ако ли не би имао, онда да се он прода за своју крађу.

If the sun be risen upon him, [there shall be] blood [shed] for him; [for] he should make full restitution; if he have nothing, then he shall be sold for his theft.

4 Ако се нађе шта је покрао у његовој руци живо, био во или магарац или овца или коза, да врати двоструко.

If the theft be certainly found in his hand alive, whether it be ox, or ass, or sheep; he shall restore double.

5 Ко потре њиву или виноград пустивши стоку своју да пасе по туђој њиви, да накнади најбољим са своје њиве и најбољим из свог винограда.

If a man shall cause a field or vineyard to be eaten, and shall put in his beast, and shall feed in another man’s field; of the best of his own field, and of the best of his own vineyard, shall he make restitution.

6 Ако изађе ватра и наиђе на трње, па изгори стог или жито које још стоји или њива, да накнади онај који је запалио.

If fire break out, and catch in thorns, so that the stacks of corn, or the standing corn, or the field, be consumed [therewith; ] he that kindled the fire shall surely make restitution.

7 Ако ко да ближњему свом новце или посуђе на оставу, па се украде из куће његове, ако се нађе лупеж, да плати двојином;

If a man shall deliver unto his neighbour money or stuff to keep, and it be stolen out of the man’s house; if the thief be found, let him pay double.

8 Ако ли се не нађе лупеж, онда господар од оне куће да стане пред судије да се закуне да није посегао руком својом на ствар ближњег свог.

If the thief be not found, then the master of the house shall be brought unto the judges, [to see] whether he have put his hand unto his neighbour’s goods.

9 За сваку ствар за коју би била распра, или за вола или за магарца или за овцу или за козу, или за хаљину, за сваку ствар изгубљену, кад ко каже да је његова, пред судије да дође распра обојице, па кога осуде судије, онај да врати ближњему свом двојином.

For all manner of trespass, [whether it be] for ox, for ass, for sheep, for raiment, [or] for any manner of lost thing, which [another] challengeth to be his, the cause of both parties shall come before the judges; [and] whom the judges shall condemn, he shall pay double unto his neighbour.

10 Ако ко да ближњему свом да чува магарца или вола или овцу или козу или како год живинче, па угине или охроне, или га ко отера а да нико не види,

If a man deliver unto his neighbour an ass, or an ox, or a sheep, or any beast, to keep; and it die, or be hurt, or driven away, no man seeing [it: ]

11 Заклетва Господња нека буде између њих, да није посегао руком својом на ствар ближњег свог, и господар од ствари нека пристане, а онај да не плати.

[Then] shall an oath of the LORD be between them both, that he hath not put his hand unto his neighbour’s goods; and the owner of it shall accept [thereof], and he shall not make [it] good.

12 Ако ли му буде украдено, нека плати господару његовом.

And if it be stolen from him, he shall make restitution unto the owner thereof.

13 Ако ли га буде растргла зверка да донесе од њега сведоџбу, и да не плати шта је растргнуто.

If it be torn in pieces, [then] let him bring it [for] witness, [and] he shall not make good that which was torn.

14 Ако ко узме од ближњег свог живинче на послугу, па охроне или угине, а господар му не буде код њега, да плати.

And if a man borrow [ought] of his neighbour, and it be hurt, or die, the owner thereof [being] not with it, he shall surely make [it] good.

15 Ако ли господар буде код њега, да не плати. Ако ли буде најмљено, да плати само најам.

[But] if the owner thereof [be] with it, he shall not make [it] good: if it [be] an hired [thing], it came for his hire.

16 Ко би преварио девојку, која није заручена, те би спавао с њом, да јој да мираз и узме је за жену.

And if a man entice a maid that is not betrothed, and lie with her, he shall surely endow her to be his wife.

17 А ако му је отац њен не би хтео дати, да да новаца колико иде у мираз девојци.

If her father utterly refuse to give her unto him, he shall pay money according to the dowry of virgins.

18 Вештици не дај да живи.

Thou shalt not suffer a witch to live.

19 Ко би облежао живинче, да се погуби.

Whosoever lieth with a beast shall surely be put to death.

20 Ко жртву приноси боговима другим осим јединог Господа, да се истреби као проклетник.

He that sacrificeth unto [any] god, save unto the LORD only, he shall be utterly destroyed.

21 Дошљаку немој чинити криво нити га уцвелити, јер сте били дошљаци у земљи мисирској.

Thou shalt neither vex a stranger, nor oppress him: for ye were strangers in the land of Egypt.

22 Немојте уцвелити удовице и сироте.

Ye shall not afflict any widow, or fatherless child.

23 Ако ли коју уцвелиш у чем год, и повиче к мени, чућу вику њену,

If thou afflict them in any wise, and they cry at all unto me, I will surely hear their cry;

24 И запалиће се гнев мој, и побићу вас мачем, па ће ваше жене бити удовице и ваша деца сироте.

And my wrath shall wax hot, and I will kill you with the sword; and your wives shall be widows, and your children fatherless.

25 Кад даш у зајам новаца народу мом, сиромаху који је код тебе, немој му бити као каматник, не ударајте на њ камате.

If thou lend money to [any of] my people [that is] poor by thee, thou shalt not be to him as an usurer, neither shalt thou lay upon him usury.

26 Ако узмеш у залогу хаљину ближњему свом, врати му је пре него сунце зађе;

If thou at all take thy neighbour’s raiment to pledge, thou shalt deliver it unto him by that the sun goeth down:

27 Јер му је то све одело чим заклања тело своје; у чем ће спавати? Па кад повиче к мени, ја ћу га чути, јер сам милостив.

For that [is] his covering only, it [is] his raiment for his skin: wherein shall he sleep? and it shall come to pass, when he crieth unto me, that I will hear; for I [am] gracious.

28 Немој псовати судије, и старешини народа свог не говори ружно.

Thou shalt not revile the gods, nor curse the ruler of thy people.

29 Од летине своје и од житких ствари својих немој се затезати да принесеш првине; првенца између синова својих мени да даш.

Thou shalt not delay [to offer] the first of thy ripe fruits, and of thy liquors: the firstborn of thy sons shalt thou give unto me.

30 Тако чини с волом својим и с овцом и с козом; седам дана нека буде с мајком својом, а осмог дана да га даш мени.

Likewise shalt thou do with thine oxen, [and] with thy sheep: seven days it shall be with his dam; on the eighth day thou shalt give it me.

31 Бићете ми свети људи; меса у пољу растргнута не једите, баците га псима.

And ye shall be holy men unto me: neither shall ye eat [any] flesh [that is] torn of beasts in the field; ye shall cast it to the dogs.