2 Мојсијева 20
1 Тада рече Бог све ове речи говорећи:
And God spake all these words, saying,
2 Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље мисирске, из дома ропског.
I [am] the LORD thy God, which have brought thee out of the land of Egypt, out of the house of bondage.
3 Немој имати других богова уза ме.
Thou shalt have no other gods before me.
4 Не гради себи лик резани нити какву слику од оног што је горе на небу, или доле на земљи, или у води, испод земље.
Thou shalt not make unto thee any graven image, or any likeness [of any thing] that [is] in heaven above, or that [is] in the earth beneath, or that [is] in the water under the earth:
5 Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који походим грехе отачке на синовима до трећег и до четвртог кољена, оних који мрзе на мене;
Thou shalt not bow down thyself to them, nor serve them: for I the LORD thy God [am] a jealous God, visiting the iniquity of the fathers upon the children unto the third and fourth [generation] of them that hate me;
6 А чиним милост на хиљадама оних који ме љубе и чувају заповести моје.
And shewing mercy unto thousands of them that love me, and keep my commandments.
7 Не узимај узалуд име Господа Бога свог; јер неће пред Господом бити прав ко узме име Његово узалуд.
Thou shalt not take the name of the LORD thy God in vain; for the LORD will not hold him guiltless that taketh his name in vain.
8 Сећај се дана од одмора да га светкујеш.
Remember the sabbath day, to keep it holy.
9 Шест дана ради, и свршуј све послове своје.
Six days shalt thou labour, and do all thy work:
10 А седми је дан одмор Господу Богу твом; тада немој радити ниједан посао, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни живинче твоје, ни странац који је међу вратима твојим.
But the seventh day [is] the sabbath of the LORD thy God: [in it] thou shalt not do any work, thou, nor thy son, nor thy daughter, thy manservant, nor thy maidservant, nor thy cattle, nor thy stranger that [is] within thy gates:
11 Јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, море и шта је год у њима; а у седми дан почину; зато је благословио Господ дан од одмора и посветио га.
For [in] six days the LORD made heaven and earth, the sea, and all that in them [is], and rested the seventh day: wherefore the LORD blessed the sabbath day, and hallowed it.
12 Поштуј оца свог и матер своју, да ти се продуже дани на земљи, коју ти да Господ Бог твој.
Honour thy father and thy mother: that thy days may be long upon the land which the LORD thy God giveth thee.
13 Не убиј.
Thou shalt not kill.
14 Не чини прељубе.
Thou shalt not commit adultery.
15 Не кради.
Thou shalt not steal.
16 Не сведочи лажно на ближњег свог.
Thou shalt not bear false witness against thy neighbour.
17 Не пожели кућу ближњег свог, не пожели жену ближњег свог, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта што је ближњег твог.
Thou shalt not covet thy neighbour’s house, thou shalt not covet thy neighbour’s wife, nor his manservant, nor his maidservant, nor his ox, nor his ass, nor any thing that [is] thy neighbour’s.
18 И сав народ виде гром и муњу и трубу где труби и гору где се дими; и народ видевши то узмаче се и стаде издалека,
And all the people saw the thunderings, and the lightnings, and the noise of the trumpet, and the mountain smoking: and when the people saw [it], they removed, and stood afar off.
19 И рекоше Мојсију: Говори нам ти, и слушаћемо; а нека нам не говори Бог, да не помремо.
And they said unto Moses, Speak thou with us, and we will hear: but let not God speak with us, lest we die.
20 А Мојсије рече народу: Не бојте се, јер Бог дође да вас искуша и да вам пред очима буде страх Његов да не бисте грешили.
And Moses said unto the people, Fear not: for God is come to prove you, and that his fear may be before your faces, that ye sin not.
21 И народ стајаше издалека, а Мојсије приступи к мраку у коме беше Бог.
And the people stood afar off, and Moses drew near unto the thick darkness where God [was].
22 И Господ рече Мојсију: Овако кажи синовима Израиљевим: видели сте где вам с неба говорих.
And the LORD said unto Moses, Thus thou shalt say unto the children of Israel, Ye have seen that I have talked with you from heaven.
23 Не градите уза ме богове сребрне, ни богове златне не градите себи.
Ye shall not make with me gods of silver, neither shall ye make unto you gods of gold.
24 Олтар од земље начини ми, на коме ћеш ми приносити жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, ситну и крупну стоку своју. На коме год месту заповедим да се спомиње име моје, доћи ћу к теби и благословићу те.
An altar of earth thou shalt make unto me, and shalt sacrifice thereon thy burnt offerings, and thy peace offerings, thy sheep, and thine oxen: in all places where I record my name I will come unto thee, and I will bless thee.
25 Ако ли ми начиниш олтар од камена, немој начинити од тесаног камена; јер ако повучеш по њему гвожђем, оскврнићеш га.
And if thou wilt make me an altar of stone, thou shalt not build it of hewn stone: for if thou lift up thy tool upon it, thou hast polluted it.
26 Немој уз басамаке ићи к олтару мом, да се не би открила голотиња твоја код њега.
Neither shalt thou go up by steps unto mine altar, that thy nakedness be not discovered thereon.
