< Ефесцима 4 >

1 Молим вас дакле ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује вашем звању у које сте позвани,
Obsecro itaque vos ego vinctus in Domino, ut digne ambuletis vocatione, qua vocati estis,
2 Са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другог у љубави,
cum omni humilitate, et mansuetudine, cum patientia, supportantes invicem in charitate,
3 Старајући се држати јединство Духа у свези мира;
soliciti servare unitatem Spiritus in vinculo pacis.
4 Једно тело, један дух, као што сте и позвани у једној нади звања свог.
Unum corpus, et unus Spiritus, sicut vocati estis in una spe vocationis vestrae.
5 Један Господ, једна вера, једно крштење,
Unus Dominus, una fides, unum baptisma.
6 Један Бог и Отац свих, који је над свима, и кроза све, и у свима нама.
Unus Deus et Pater omnium, qui est super omnes, et per omnia, et in omnibus nobis.
7 А свакоме се од нас даде благодат по мери дара Христовог.
Unicuique autem nostrum data est gratia secundum mensuram donationis Christi.
8 Зато говори: Изишавши на висину запленио си плен, и даде даре људима.
Propter quod dicit: Ascendens in altum captivam duxit captivitatem: dedit dona hominibus.
9 А шта изиђе, шта је, осим да и сиђе у најдоња места земље?
Quod autem ascendit, quid est, nisi quia et descendit primum in inferiores partes terrae?
10 Који сиђе то је Онај који и изиђе више свих небеса да испуни све.
Qui descendit, ipse est et qui ascendit super omnes caelos, ut impleret omnia.
11 И Он је дао једне апостоле, а једне пророке, а једне јеванђелисте, а једне пастире и учитеље,
Et ipse dedit quosdam quidem Apostolos, quosdam autem Prophetas, alios vero Evangelistas, alios autem pastores, et doctores
12 Да се свети приправе за дело службе, на сазидање тела Христовог;
ad consummationem sanctorum in opus ministerii, in aedificationem corporis Christi:
13 Докле достигнемо сви у јединство вере и познање Сина Божијег, у човека савршеног, у меру раста висине Христове;
donec occurramus omnes in unitatem fidei, et agnitionis filii Dei, in virum perfectum, in mensuram aetatis plenitudinis Christi:
14 Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи човечијој, путем преваре;
ut iam non simus parvuli fluctuantes, et circumferamur omni vento doctrinae in nequitia hominum, in astutia ad circumventionem erroris.
15 Него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у Ономе који је глава, Христос.
Veritatem autem facientes in charitate, crescamus in illo per omnia, qui est caput Christus:
16 Из ког је све тело састављено и склопљено сваким зглавком, да једно другом помаже добро по мери сваког уда, и чини да расте тело на поправљање самог себе у љубави.
ex quo totum corpus compactum, et connexum per omnem iuncturam subministrationis, secundum operationem in mensuram uniuscuiusque membri, augmentum corporis facit in aedificationem sui in charitate.
17 Ово дакле говорим и сведочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума свог,
Hoc igitur dico, et testificor in Domino, ut iam non ambuletis, sicut et Gentes ambulant in vanitate sensus sui,
18 Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијег за незнање које је у њима, за окамењење срца својих;
tenebris obscuratum habentes intellectum, alienati a vita Dei per ignorantiam, quae est in illis, propter caecitatem cordis ipsorum,
19 Који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства.
qui desperantes, semetipsos tradiderunt impudicitiae, in operationem immunditiae omnis in avaritiam.
20 Али ви тако не познасте Христа;
Vos autem non ita didicistis Christum,
21 Јер Га чусте и у Њему се научисте, као што је истина у Исусу,
si tamen illum audistis, et in ipso edocti estis, sicut est veritas in Iesu.
22 Да одбаците, по првом живљењу, старог човека, који се распада у жељама преварљивим;
Deponite vos secundum pristinam conversationem veterem hominem, qui corrumpitur secundum desideria erroris.
23 И да се обновите духом ума свог,
Renovamini autem spiritu mentis vestrae,
24 И обучете у новог човека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине.
et induite novum hominem, qui secundum Deum creatus est in iustitia, et sanctitate veritatis.
25 Зато одбаците лаж, и говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо уди један другом.
Propter quod deponentes mendacium, loquimini veritatem unusquisque cum proximo suo: quoniam sumus invicem membra.
26 Гневите се и не грешите; сунце да не зађе у гневу вашем.
Irascimini, et nolite peccare: sol non occidat super iracundiam vestram.
27 Нити дајте места ђаволу.
Nolite locum dare diabolo:
28 Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својим да има шта давати потребноме.
qui furabatur, iam non furetur: magis autem laboret, operando manibus suis, quod bonum est, ut habeat unde tribuat necessitatem patienti.
29 Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само шта је добро за напредовање вере, да да благодат онима који слушају.
Omnis sermo malus ex ore vestro non procedat: sed siquis bonus ad aedificationem fidei ut det gratiam audientibus.
30 И не ожалошћавајте Светог Духа Божијег, којим сте запечаћени за дан избављења.
Et nolite contristare Spiritum sanctum Dei: in quo signati estis in die redemptionis.
31 Свака горчина, и гнев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу.
Omnis amaritudo, et ira, et indignatio, et clamor, et blasphemia tollatur a vobis cum omni malitia.
32 А будите један другом благи, милостиви, праштајући један другом, као што је и Бог у Христу опростио вама.
Estote autem invicem benigni, misericordes, donantes invicem sicut et Deus in Christo donavit vobis.

< Ефесцима 4 >