Књига проповедникова 1
1 Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
Besede Pridigarja, Davidovega sina, kralja v Jeruzalemu.
2 Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
»Ničevost ničevosti, « pravi Pridigar, »ničevost ničevosti; vse je ničevost.«
3 Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
Kakšno korist ima človek od vsega svojega truda, ki se ga loteva pod soncem?
4 Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
En rod mineva in drug rod prihaja, toda zemlja ostaja na veke.
5 Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
Tudi sonce vzhaja in sonce gre dol in hiti k svojemu kraju, kjer vstaja.
6 Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
Veter gre proti jugu in se obrača k severu, nenehno se vrti naokoli in veter se ponovno vrača, glede na svoje kroge.
7 Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
Vse reke tečejo v morje, vendar morje ni polno; na kraj, od koder reke prihajajo, tja se ponovno vrnejo.
8 Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
Vse stvari so polne truda, človek tega ne more izreči. Oko ni nasičeno z gledanjem niti uho nasičeno s poslušanjem.
9 Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
Stvar, ki je bila, to je ta, ki bo in to, kar je storjeno, je to, kar bo storjeno, in pod soncem ni nobene nove stvari.
10 Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
Ali je katerakoli stvar, o čemer bi bilo lahko rečeno: »Glej, to je novo? To je bilo že od starih časov, ki so bili pred nami.«
11 Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
Ni spominjanja o prejšnjih stvareh niti ne bo kakršnegakoli spominjanja o stvareh, ki pridejo s tistimi, ki bodo prišle potem.
12 Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
Jaz, Pridigar, sem bil kralj nad Izraelom v Jeruzalemu.
13 И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
Izročil sem svoje srce, da išče in preiskuje z modrostjo glede vseh stvari, ki so storjene pod nebom. To bolečo muko je Bog izročil človeškim sinovom, da bi bili vežbani s tem.
14 Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
Videl sem vsa dela, ki so storjena pod soncem in glej, vse je ničevost in draženje duha.
15 Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
To, kar je skrivljeno, ne more biti izravnano; in to, kar je pomanjkljivo, ne more biti prešteto.
16 Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
Posvetoval sem se s svojim lastnim srcem, rekoč: »Glej! Prišel sem k velikemu premoženju in prejel sem več modrosti kakor vsi tisti, ki so bili pred menoj v Jeruzalemu. Da, moje srce je imelo sijajno izkušnjo modrosti in spoznanja.
17 И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
Izročil sem svoje srce, da spoznam modrost in da spoznam norost in neumnost. Zaznal sem, da je tudi to draženje duha.
18 Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
Kajti v mnogi modrosti je mnogo žalosti in kdor povečuje spoznanje, povečuje bridkost.«
