Књига проповедникова 7

1 Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.

Mejor es una buena fama Que un buen ungüento, Y mejor el día de la muerte Que el día del nacimiento.

2 Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.

Mejor es ir a la casa del luto Que a la casa del banquete, Porque aquello es el fin de todos los hombres. El que vive debe poner esto en su corazón.

3 Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.

Mejor la tristeza que la risa, Porque con la tristeza de rostro se enmienda el corazón.

4 Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.

El corazón de los sabios está en la casa del luto, Pero el corazón del necio está en la casa del placer.

5 Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.

Mejor es oír la reprensión del sabio Que el canto de los necios,

6 Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.

Porque como el estallido de los espinos bajo la olla, Así es la risa del necio. También esto es vanidad.

7 Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.

Porque la opresión perturba al sabio, Y el regalo corrompe el corazón.

8 Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.

Mejor es el fin de un asunto que su comienzo, Y mejor el paciente de espíritu que el altivo de espíritu.

9 Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.

No te apresures en tu alma a enojarte, Porque la ira reside en el seno de los necios.

10 Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.

Nunca digas: ¿Por qué los tiempos pasados fueron mejores que éstos? No es sabio que preguntes esto.

11 Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.

La sabiduría es buena con una heredad, Y aprovecha a los que ven el sol.

12 Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.

Porque estar bajo la protección del conocimiento Es como estar bajo la protección del dinero. Pero la sabiduría aventaja En que da vida a los que la poseen.

13 Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?

Considera la obra de ʼElohim: ¿Quién podrá enderezar Lo que Él torció?

14 У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.

El día del bien goza del bien. Y el día de la adversidad reflexiona: ʼElohim hizo tanto lo uno como la otra, Para que el hombre no descubra Lo que sucederá después de él.

15 Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.

Todo esto vi en los días de mi vanidad: Hay justo que perece por su justicia, Y hay impío que prospera en su impiedad.

16 Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?

No seas demasiado justo, Ni presumas ser muy sabio. ¿Por qué tienes que destruirte?

17 Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?

No seas demasiado impío Ni seas insensato. ¿Por qué morirás antes de tiempo?

18 Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.

Bueno es que agarres una cosa sin soltar la otra, Porque el que teme a ʼElohim Sale bien con ambas cosas.

19 Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.

La sabiduría fortalece al sabio Más que diez poderosos que estén en una ciudad.

20 Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.

Ciertamente no hay hombre justo en la tierra Que haga el bien y nunca peque.

21 Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;

Tampoco tomes en serio todo lo que se habla, Ni escuches a tu esclavo cuando te maldice,

22 Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.

Pues sabes muy bien que muchas veces tú mismo maldijiste a otros.

23 Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.

Todas estas cosas experimenté con sabiduría Y dije: Seré sabio. Pero eso estaba lejos de mí.

24 Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?

Lo que existe es remoto y muy profundo. ¿Quién lo podrá hallar?

25 Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.

Dirigí mi corazón al saber, A escudriñar y a buscar el conocimiento y la razón. Procuré conocer cuál es la peor insensatez: La necedad de la locura.

26 И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.

Y hallé más trágica que la muerte A la mujer cuyo corazón es trampa y red, Y sus manos, ligaduras. El que agrada a ʼElohim escapará de ella, Pero el pecador será atrapado por ella.

27 Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.

Mira, dice el Predicador, Al sopesar las cosas una por una para hallar una razón,

28 Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.

Lo que aún busca mi alma sin encontrarlo: Hallé un hombre entre 1.000, Pero una mujer entre todas ellas no la encontré.

29 Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.

Solo esto hallé: Que ʼElohim hizo al hombre recto, Pero ellos buscaron muchas artimañas.