Књига проповедникова 6
1 Има зло које видех под сунцем и често је међу људима:
There is an evil which I have seen under the sun, and it is common among men:
2 Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све шта год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло.
A man to whom God hath given riches, wealth, and honour, so that he wanteth nothing for his soul of all that he desireth, yet God giveth him not power to eat thereof, but a stranger eateth it: this is vanity, and it is an evil disease.
3 Да би ко родио сто синова и живео много година и дани би се века његовог веома намножили, а душа се његова не би наситила доброг, те ни погреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њега.
If a man beget an hundred children, and live many years, so that the days of his years be many, and his soul be not filled with good, and also that he have no burial; I say, that an untimely birth is better than he.
4 Јер узалуд дође и у таму отиде и име му је тамом покривено;
For he cometh in with vanity, and departeth in darkness, and his name shall be covered with darkness.
5 Ни сунца не виде, нити шта позна, а почива боље него онај.
Moreover he hath not seen the sun, nor known any thing: this hath more rest than the other.
6 И да би живео две хиљаде година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно место?
Yea, though he live a thousand years twice told, yet hath he seen no good: do not all go to one place?
7 Сав је труд човечји за уста његова, али се не може наситити душа његова.
All the labour of man is for his mouth, and yet the appetite is not filled.
8 Јер шта има мудри више него безумни? Шта ли сиромах, који се уме владати међу живима?
For what hath the wise more than the fool? what hath the poor, that knoweth to walk before the living?
9 Боље је видети очима него ли желети; и то је таштина и мука духу.
Better is the sight of the eyes than the wandering of the desire: this is also vanity and vexation of spirit.
10 Шта је ко, давно је тим назван; и зна се да је човек и да се не може судити с јачим од себе.
That which hath been is named already, and it is known that it is man: neither may he contend with him that is mightier than he.
11 Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку?
Seeing there be many things that increase vanity, what is man the better?
12 Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?
For who knoweth what is good for man in this life, all the days of his vain life which he spendeth as a shadow? for who can tell a man what shall be after him under the sun?
