Књига проповедникова 5
1 Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.
Пэзеште-ць пичорул кынд интри ын Каса луй Думнезеу ши апропие-те май бине сэ аскулць, декыт сэ адучь жертфа небунилор, кэч ей ну штиу кэ фак рэу ку ачаста.
2 Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих.
Ну те грэби сэ дескизь гура ши сэ ну-ць ростяскэ инима кувинте припите ынаинтя луй Думнезеу, кэч Думнезеу есте ын чер, ши ту, пе пэмынт; де ачея сэ ну спуй ворбе мулте.
3 Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи.
Кэч, дакэ виселе се наск дин мулцимя грижилор, простия небунулуй се куноаште дин мулцимя кувинтелор.
4 Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни.
Дакэ ай фэкут о журуинцэ луй Думнезеу, ну зэбови с-о ымплинешть, кэч Луй ну-Й плак чей фэрэ минте; де ачея ымплинеште журуинца пе каре ай фэкут-о.
5 Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш.
Май бине сэ ну фачь ничо журуинцэ декыт сэ фачь о журуинцэ ши сэ н-о ымплинешть.
6 Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих?
Ну лэса гура сэ те баӂе ын пэкат ши ну зиче ынаинтя тримисулуй луй Думнезеу: „М-ам припит.” Пентру че сэ Се мыние Думнезеу дин причина кувинтелор тале ши сэ нимичяскэ лукраря мынилор тале?
7 Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.
Кэч, дакэ есте дешертэчуне ын мулцимя висурилор, ну май пуцин есте ши ын мулцимя ворбелор; де ачея, теме-те де Думнезеу!
8 Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.
Кынд везь ын царэ пе чел сэрак нэпэстуит ши жефуит ын нумеле дрептулуй ши дрептэций, сэ ну те мирь де лукрул ачеста. Кэч песте чел маре вегязэ алтул май маре ши песте ей тоць, Чел Пряыналт.
9 Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.
Дар ун фолос пентру царэ, ын тоате привинцеле, есте ун ымпэрат прецуит ын царэ.
10 Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.
Чине юбеште арӂинтул ну се сатурэ ничодатэ де арӂинт ши чине юбеште богэция мултэ ну траӂе фолос дин еа. Ши ачаста есте о дешертэчуне!
11 Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.
Кынд се ынмулцеск бунэтэциле, се ынмулцеск ши чей че ле папэ. Ши че фолос май аре дин еле стэпынул лор декыт кэ ле веде ку окий?
12 Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.
Дулче есте сомнул лукрэторулуй, фие кэ а мынкат мулт, фие кэ а мынкат пуцин; дар пе чел богат ну-л ласэ ымбуйбаря сэ доармэ.
13 Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.
Есте ун маре рэу пе каре л-ам вэзут суб соаре: авуций пэстрате спре неферичиря стэпынулуй лор.
14 Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.
Дакэ се перд ачесте богэций прин врео ынтымпларе ненорочитэ, ши ел аре ун фиу, фиулуй ну-й рэмыне нимик ын мынь.
15 Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој.
Кум а ешит де гол дин пынтечеле мамей сале, дин каре а венит, аша се ынтоарче ши ну поате сэ я нимик ын мынэ дин тоатэ остеняла луй.
16 И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,
Ши ачеста есте ун маре рэу, ануме кэ се дуче кум венисе. Ши че фолос аре ел кэ с-а трудит ын вынт?
17 И свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?
Ба ынкэ тоатэ вяца луй а май требуит сэ мэнынче ку неказ ши а авут мултэ дурере, грижэ ши супэраре.
18 Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део.
Ятэ че ам вэзут: есте бине ши фрумос ка омул сэ мэнынче ши сэ бя ши сэ трэяскэ бине ын мижлокул мунчий луй, ку каре се трудеште суб соаре, ын тоате зилеле веций луй, пе каре и ле-а дат Думнезеу; кэч ачаста есте партя луй.
19 И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.
Дар дакэ а дат Думнезеу куйва авере ши богэций ши й-а ынгэдуит сэ мэнынче дин еле, сэ-шь я партя луй дин еле ши сэ се букуре ын мижлокул мунчий луй: ачеста есте ун дар де ла Думнезеу.
20 Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.
Кэч ну се май гындеште мулт ла скуртимя зилелор веций луй, де време че Думнезеу ый умпле инима де букурие.
