Књига проповедникова 5
1 Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.
Guard your step when you go to the house of God. To draw near to listen is better than to give the sacrifice of fools, for they do not know that they do evil.
2 Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих.
Do not be rash with your mouth, and do not let your heart be hasty to utter anything before God; for God is in heaven, and you on earth. Therefore let your words be few.
3 Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи.
For as a dream comes with a multitude of cares, so a fool's speech with a multitude of words.
4 Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни.
When you vow a vow to God, do not defer to pay it; for he has no pleasure in fools. Pay that which you vow.
5 Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш.
It is better that you should not vow, than that you should vow and not pay.
6 Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих?
Do not allow your mouth to lead you into sin. Do not protest before the messenger that this was a mistake. Why should God be angry at your voice, and destroy the work of your hands?
7 Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.
For in the multitude of dreams there are vanities, as well as in many words: but you must fear God.
8 Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.
If you see the oppression of the poor, and the violent taking away of justice and righteousness in a district, do not marvel at the matter: for one official is eyed by a higher one; and there are officials over them.
9 Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.
Moreover the profit of the earth is for all. The king profits from the field.
10 Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.
He who loves silver shall not be satisfied with silver; nor he who loves abundance, with increase: this also is vanity.
11 Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.
When goods increase, those who eat them are increased; and what advantage is there to its owner, except to feast on them with his eyes?
12 Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.
The sleep of a laboring man is sweet, whether he eats little or much; but the abundance of the rich will not allow him to sleep.
13 Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.
There is a grievous evil which I have seen under the sun: wealth kept by its owner to his harm.
14 Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.
Those riches perish by misfortune, and if he has fathered a son, there is nothing in his hand.
15 Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој.
As he came forth from his mother's womb, naked shall he go again as he came, and shall take nothing for his labor, which he may carry away in his hand.
16 И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,
This also is a grievous evil, that in all points as he came, so shall he go. And what profit does he have who labors for the wind?
17 И свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?
All his days are in darkness and mourning, he is frustrated, and has sickness and wrath.
18 Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део.
Look, that which I have seen to be good and proper is for one to eat and to drink, and to enjoy good in all his labor, in which he labors under the sun, all the days of his life which God has given him; for this is his portion.
19 И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.
Every man also to whom God has given riches and wealth, and has given him power to eat of it, and to take his portion, and to rejoice in his labor—this is the gift of God.
20 Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.
For he shall not often reflect on the days of his life; because God occupies him with the joy of his heart.
