Књига проповедникова 5
1 Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.
Guard your foot, when you step into the house of God, and draw near, so that you may listen. For obedience is much better than the sacrifices of the foolish, who do not know the evil that they are doing.
2 Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих.
You should not speak anything rashly, nor should your heart be hasty to present a word before God. For God is in heaven, and you are on earth. For this reason, let your words be few.
3 Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи.
Dreams follow many worries, and in many words foolishness will be found.
4 Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни.
If you have vowed anything to God, you should not delay to repay it. And whatever you have vowed, render it. But an unfaithful and foolish promise displeases him.
5 Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш.
And it is much better not to make a vow, than, after a vow, not to fulfill what was promised.
6 Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих?
You should not use your mouth so as to cause your flesh to sin. And you should not say, in the sight of an Angel, “There is no Providence.” For God, being angry at your words, may scatter all the works of your hands.
7 Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.
Where there are many dreams, there are many vanities and innumerable words. Yet truly, you must fear God.
8 Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.
If you see false accusations against the indigent, and violent judgments, and subverted justice in the government, do not be surprised over this situation. For those in high places have others who are higher, and there are still others, more eminent, over these.
9 Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.
But finally, there is the King who rules over the entire earth, which is subject to him.
10 Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.
A greedy man will not be satisfied by money. And whoever loves wealth will reap no fruit from it. Therefore, this, too, is emptiness.
11 Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.
Where there are many riches, there will also be many to consume these things. And how does it benefit the one who possesses, except that he discerns the wealth with his own eyes?
12 Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.
Sleep is sweet to one who works, whether he consumes little or much. But the satiation of a wealthy man will not permit him to sleep.
13 Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.
There is even another most burdensome infirmity, which I have seen under the sun: wealth kept to the harm of the owner.
14 Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.
For they are lost in a most grievous affliction. He has produced a son, who will be in the utmost destitution.
15 Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој.
Just as he went forth naked from his mother’s womb, so shall he return, and he shall take nothing with him from his labors.
16 И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,
It is an utterly miserable infirmity that, in the same manner as he has arrived, so shall he return. How then does it benefit him, since he has labored for the wind?
17 И свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?
All the days of his life he consumes: in darkness, and with many worries, and in distress as well as sadness.
18 Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део.
And so, this has seemed good to me: that a person should eat and drink, and should enjoy the fruits of his labor, in which he has toiled under the sun, for the number of the days of his life that God has given him. For this is his portion.
19 И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.
And this is a gift from God: that every man to whom God has given wealth and resources, and to whom he has granted the ability to consume these, may enjoy his portion, and may find joy in his labors.
20 Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.
And then he will not fully remember the days of his life, because God occupies his heart with delights.
