Књига проповедникова 5
1 Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.
Put your feet down with care when you go to the house of God, for it is better to give ear than to make the burned offerings of the foolish, whose knowledge is only of doing evil.
2 Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих.
Be not unwise with your mouth, and let not your heart be quick to say anything before God, because God is in heaven and you are on the earth — so let not the number of your words be great.
3 Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи.
As a dream comes from much business, so the voice of a foolish man comes with words in great number.
4 Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни.
When you take an oath before God, put it quickly into effect, because he has no pleasure in the foolish; keep the oath you have taken.
5 Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш.
It is better not to take an oath than to take an oath and not keep it.
6 Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих?
Let not your mouth make your flesh do evil. And say not before the angel, It was an error. So that God may not be angry with your words and put an end to the work of your hands.
7 Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.
Because much talk comes from dreams and things of no purpose. But let the fear of God be in you.
8 Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.
If you see the poor under a cruel yoke, and law and right being violently overturned in a country, be not surprised, because one authority is keeping watch on another and there are higher than they.
9 Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.
It is good generally for a country where the land is worked to have a king.
10 Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.
He who has a love for silver never has enough silver, or he who has love for wealth, enough profit. This again is to no purpose.
11 Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.
When goods are increased, the number of those who take of them is increased; and what profit has the owner but to see them?
12 Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.
The sleep of a working man is sweet, if he has little food or much; but to him who is full, sleep will not come.
13 Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.
There is a great evil which I have seen under the sun — wealth kept by the owner to be his downfall.
14 Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.
And I saw the destruction of his wealth by an evil chance; and when he became the father of a son he had nothing in his hand.
15 Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој.
As he came from his mother at birth, so does he go again; he gets from his work no reward which he may take away in his hand.
16 И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,
And this again is a great evil, that in all points as he came so will he go; and what profit has he in working for the wind?
17 И свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?
All his days are in the dark, and he has much sorrow, pain, disease, and trouble.
18 Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део.
This is what I have seen: it is good and fair for a man to take meat and drink and to have joy in all his work under the sun, all the days of his life which God has given him; that is his reward.
19 И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.
Every man to whom God has given money and wealth and the power to have pleasure in it and to do his part and have joy in his work: this is given by God.
20 Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.
He will not give much thought to the days of his life; because God lets him be taken up with the joy of his heart.
